Nedelju dana pošto je položio zakletvu za novi predsednički mandat Vladimir Putin je smenio svog dugogodišnjeg saradnika Sergeja Šojgua, sa mesta ministra odbrane Rusije. Šojgu ( 68) je na toj poziciji bio od 2012. godine. Putin mu je namenio ulogu sekretara Saveta bezbednosti Rusije. Šojgua će zameniti Andrej Belousov, koji je do sada obavljao dužnost zamenika ruskog premijera. Kadrovska kombinatorika u Kremlju nije zaobišla ni prvog ruskog špijuna Nikolaja Patruševa, koji je do sada bio sekretar Saveta bezbednosti.
Šojgu je bio ključni čovek u ratu Rusije protiv Ukrajine. Na čelo ruske vojske je došao zahvaljujući lojalnosti Putinu kojeg je često vidio na pecanje u rodni Sibir.
Moć Sergeja Šojgua u dvorskim igrama u Kremlju dokazana je u obračunu sa vođom čuvene privatne vojske Vagner, Jevgenijem Prigožinom koji je kritikovao način ruskog ratovanja u Ukrajini. Posle kratke pobune Prigožina i njegovih plaćenika, on je poginuo u avionskoj nesreći na letu iz Sank Petersburga ka Moskvi.
Bilo je mišljenja da je sukob između Šojgua i Prigožina u osnovi bio sukob dve plaćeničke vojske, Prigožinovog „Vagnera“ i „patriota“ koji, kako se tvrdi, kontroliše Šojgu.
Šojgu sada preuzima odgovornost za vojno-industrijski kompleks i ulazi u arenu sa Denisom Manturovim koji je potrpredsednik vlade i Sergejem Čemezovim, šefom Rosteka ( firme koja objedinjava vojno-industrijski kompleks). Dvojica najmočnijih ljudi u proizvodnji i trgovini oružjem dobijaju Šojgua, koji treba da ih kontroliše.
Šojgua će u Ministarstvu odbrane Rusije zameniti ekonomista Andrej Belousov, čovek bez nekog posebnog vojnog iskustva. Ali to iskustvo nije imao ni Šojgu kada ga je pre 12 godina Putin postavio za vojnog ministra. Analitičari tvrde da Putin namerava da uskladi privredu Rusije sa izazovima koje pred zemlju postavlja rat u Ukrajini. Rat iscrpljuje privredu i ekonomista na čelu vojske ima za cilj da racionalizuje ratnu potrošnju i uskladije sa potencijalima privrede.
Kadrovske promene u Kremlju nikada nisu male samo jedan motiv, pa je najviše posmatrača spremno da tvrdi da je Šojgu smenjen zbog neuspeha ruske vojske u Ukrajini. Ali se dodaje i to da je Šojguov zamenik nedavno optužen za korupciju.
Ideološki, Belousov se smatra ruskim nacionalistoim, tvrdom linijom, blizak je ruskoj pravoslavnoj crkvi i veruje da je Rusija okružena neprijateljima. U mladosti je trenirao karate i sambo, pa je i po ljubavi prema borilačkim sportovima blizak Putinu. Nije služio vojsku.
Nekoliko godina je radio kao Putinov pomoćnik. Tvrdi se da je jedini iz Putinovog okruženja podržao aneksiju Krima 2014. godine.
Zašto Belousov? Pre svega zbog toga što je odan saradnik ruskog predsednika. Ali i zbog toga što ne predstavlja opasnost po Putina. Kada je Putin smenio Medvedeva, koji mu se po popularnosti najviše približio, postavio ga je da bude „blizu njega, ali bez neke moći“.
Pažnju svetske javnosti više je privukla smena Patruševa. Bivši britanski obaveštajac Kristofer Stil, koji je vodio odeljenje za Rusiju, smatra da bi imenovanje Patruševa moglo da nagovesti nestabilnost u najvišem rukovodstvu Rusije.
“Većini nas koji pratimo Rusiju već je neko vreme bilo jasno da Patrušev postavlja svog sina Dmitrija, koji je sadašnji ministar poljoprivrede, da bude Putinov naslednik na mestu predsednika”, rekao je Stil.
“I bilo je nekih naznaka da je došlo do ozbiljne nestabilnosti na vrhu u Rusiji poslednjih mjeseci… tako da mislim da je ovo zaista vrlo značajan Putinov potez,” rekao je on.
Patrušev, kako se tvrdi u dobro obaveštenim krugovima, neće nestati sa scene. On je, ipak, šef ruskih špijuna, vodio je FSB. Putin ga smara svojim prijateljem i verovatno mu je namenio neku važnu ulogu, bez obzira kakvo će zvanje imati.
Belousov (65) bio je ruski ministar ekonomskog razvoja u 2012. i 2013. godini i pomoćnik predsednika od 2013. i 2020. godine. Prvi je zamenik šefa ruskog premijera od 2020. godine. Pod američkim je i evropskim sankcijama.
Da je u pitanju lukav potez Vladimira Putina smatraju mnogi analitičari na zapadu. Tvrdi se da Belousov neće brinuti o vojnim operacijama, što će značajno podići moć Generalštaba, ali će kontrolisati naoružavanje.
