Rusija, kako tvrde zapadni izvori, premešta zalihe krvi blizu ukrajinskih granica u sklopu gomilanja medicinskih zaliha, vojne opreme i vojnika.
Rojters je prvi izvestio o ruskom kretanju zaliha krvi do granice sa Ukrajinom, a zatim i CNN, pozvavši se na dva anonimna američka viša oficira koji su izjavili da bi gomilanje zaliha krvi moglo upućivati na konkretne planove za napad.
Zalihe krvi potrebne su za lečenje žrtava tokom sukoba, a obično imaju ograničen rok trajanja, do 42 dana, odnosno do godinu dana ako je krvna plazma zamrznuta.
Sadašnji i bivši američki zvaničnici objašnjavaju da su pokazatelji poput zaliha krvi ključni da bi se odredilo je li Moskva spremna da izvrši invaziju. Ipak, jedan američki oficir upozorio je u razgovoru za CNN da prisutnost ruskih zaliha krvi u blizini ukrajinske granice nije apsolutni pokazatelj vojne ofanzive. To je samo jedan od mnogih elemenata koje SAD nadzire na granicama.
S druge strane, Ukrajina je potpuno demantovala da je Rusija premestila bilo kakve zalihe krvi na prvu liniju bojišta, čime se napeti odnosi između Vašingtona i Kijeva dodatno pojačavaju.
– Takve su ‘vesti’ element informativnog i psihološkog rata. Svrha takvih informacija je širenje panike i straha u našem društvu – tvrdi zamenica ukrajinskog ministra obrane Hana Maliar.
Bela kuća upozorava administraciju predsednika Zelenskoga da umanjuje važnost razvoja događaja i da bi ih ignorisanje pretnje moglo dovesti u situaciju da budu nespremni za potencijalni ruski napad.
– Razumemo tešku poziciju ukrajinskog predsjednika Zelenskog i pritisak pod kojim se nalazi. Ali on u isto vreme umanjuje rizik od invazije i traži oružje za obranu u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara. Mislimo da je važno biti otvoren i iskren u vezi s pretnjom – poručili su iz Bele kuće.
Zapadni obaveštajni izvori tvrde da bi Rusi mogli biti spremni za “punu” invaziju do sredine februara, ali manji napad mogao bi se pokrenuti u bilo kojem trenutku.
Američki ministar obrane Lojd Ostin objasnio je da postoji više opcija koje su dostupne ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, uključujući zauzimanje gradova i značajnih teritorija, ali i provokativne političke radnje poput priznavanja otcepljenih teritorija.
Američki general Mark Majli, načelnik Združenog štaba američke vojske, opisao je rusko raspoređivanje snaga kao veće od bilo čega po razmerama i opsegu još od hladnog rata. Veruje da ishod u slučaju da Putin uistinu odluči izvršiti invaziju bio “strašan” i da bi rezultirao značajnim žrtvama.
Rusija opskrbljuje Evropu svojim plinom preko ukrajinske mreže i gasovoda Severni tok 1, koji ide kroz Baltičko more. Ukrajinski plinski transportni sistem u državnom je vlasništvu i opskrbljuje kontinent više od pola veka. Ukrajina od Rusije dobija dve milijarde dolara naknada za tranzit. Cevovod Severni tok 1 ima kapacitet od 55 milijardi kubnih metara. Bude li Severni tok 2 odobren, to će se udvostručiti, a ukrajinski sistem tada bi mogao biti isključen i Ukrajina će izgubiti tranzitne naknade.
– Prilično smo uvereni da je to deo Putinovog plana da oslabi Ukrajinu i da je učini ranjivijom. Ako je ukrajinska cev netaknuta i operativna, Rusija se oslanja na nju. Ako ukrajinske cevi nema jer postoji Severni tok 2, to je razlog manje da Rusija ne napada – rekao je u intervjuu za Times Andrej Kelin, ruski ambasador u Londonu.
Istovremeno, Rusija nastoji uspostaviti nove veze s Kinom. Kremlj želi poveća privrednu saradnju s “perspektivnim partnerom” Pekingom, što bi uključivalo slanje više plina i nafte u Kinu.
Rusija već ima jedan cevovod Snaga Sibira, koji vodi plin isključivo u Kinu. Radi se o projektu vrijednom 55 milijardi dolara, koji je ujedno najveći u ruskoj istoriji, a usledio je nakon sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog napada na Ukrajinu 2014. godine.
Očekuje se da će Gazprom, ruska državna energetska kompanija, ove godine finalizirati dogovor za drugi naftovod od Sibira do Kine, poznat kao Snaga Sibira 2.
Ruski diplomata u Velikoj Britaniji ističe da bi povećanje broja gasovoda prema Kini za Rusiju bilo mnogo isplativije, stabilnije i mirnije nego prema Evropi.
Kelin tvrdi da Moskva nije zabrinuta zbog potencijalnog otkazivanja gasovoda Severni tok 2, projekta vrednog 11 milijardi dolara, jer bi u tom slučaju na gubitku mnogo više bili Evropljani i evropske privatne kompanije.
Prema nedavnim podacima kineske Glavne carinske uprave, trgovina između Kine i Rusije prošle je godine porasla na rekordnih 146,88 milijardi dolara, što je 36 posto više u odnosu na prethodnu godinu.
Danas bi trebalo da se održi sastanak Saveta bezbednosti UN-a o gomilanju ruskih snaga na granici s Ukrajinom, a američki zvaničnici su pozvali Rusiju da “iskoristi ovu priliku kako bi objasnila šta radi.”
