Rat u Gazi je u svim svetskim medijima potpuno potisnuo sukob Ukrajine i Rusije. Iako na području Ukrajine traju do sada najkrvavije borbe, svet se, izgleda umorio od ovog rata, pa su naslovne strane novina i portala i udarni termini elektronskih medija posvećeni isključivo ratu na Bliskom Istoku.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski očigledno nema više poteza koji bi mogao da mu obezbedi pobedu u ratu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. Na oko hiljadu kilometara fronta, gromoglasno najavljivana ukrajinska kontraofanziva jeza pet meseci zabeležila uspehe na svega 17 kilometara. Komandant vojska Ukrajine Valerij Zalužni priznao je da su se našli u pat poziciji. Nedovoljno je što Zapad šalje najnovije oružje, jer je prosečna starost ukrajinskih vojnika – 43 godine. Početkom rata prosečna starost ukrajinskog vojnika je bila 30 godina. To govori, uprkos podatku da su Ukrajinci jedna od najstarijih nacija u svetu, i da je veliki broj vojnika u dosadašnjem toku rata stradao ili je ranjeno. Doduše veliki broj ukrajinaca je emigrirao da bi izbegao mobilizaciju. Glavni zapadni finansijer i logističar ovog rata SAD takođe ima problema sa podrškom Ukrajini. Na početku rata 65 odsto Amerikanaca je podržavalo namere Kongresa i Bele kuće da finansiraju Ukrajin, a sada je taj postotak spao na 41. Republikanci sa mnogo skepse gledaju na taj rat, pa taj stav koriste i u izbornoj kampanji.
Zelenski potcenjuje ogromne žrtve i razaranja i zahteva pobedu koja je sve udaljenija.
Magazin Time tvrdi da više važnih ljudi u Kijevu, čak i onih bliskih Zelenskom, brine da ukrajinski predsednik više ne donosi zrele odnosno realne procene.
„Uobičajena iskra njegovog optimizma, njegov smisao za humor, njegova sklonost da oživi sastanak u ratnoj sobi s malo zafrkancije ili bezobrazne šale, ništa od toga nije preživelo drugu godinu sveopšteg rata. ‘Sada on ulazi, dobija ažuriranja, izdaje naredbe i izlazi‘, kaže jedan dugogodišnji član njegova tima. Drugi kaže da se Zelenski najviše od svega oseća izdanim od svojih zapadnih saveznika. Ostavili su ga bez sredstava da dobije rat, samo bez sredstava da ga preživi. Ali njegova uverenja nisu se promenila. Uprkos neuspesima na bojnom polju, on ne namerava odustane od borbe niti da traži bilo kakav mir. Njegovo uverenje u konačnu pobedu Ukrajine nad Rusijom zabrinjava neke od njegovih savetnika. Nepokretan je, na granici mesijanskog. ‘On ima deluzije‘, frustrirano kaže jedan od njegovih najbližih saradnika. ‘Nemamo više opcija. Ne pobeđujemo. Ali pokušaj da mu to kažeš.‘“, opisuje situaciju u štabu Zelenskog novinar Tajma i tvrdi da je tabu- tema pokretanje drugačije strategije pred Zelenskim.
Ukrajinski predsednik hoće isključivo pobedu, nipošto gubitak dela teritorije.
Ukrajina nije objavila službeni broj mrtvih i ranjenih u ratu, ali procene na Zapadu su da je broj poginulih veći od sto hiljada na obe strane u ratu i to samo vojnika. Ukrajinska vojska je prisiljena da poziva starije u rat. Korupcija je drugi problem u ukrajinskoj vojci. Zelenski otpustio šefove vojnih ureda u svim regijama zbog korupcije u vojnom roku.
Sada se u Ukrajini više govori o izborima, nego o ratu. Kampanja je već počela i to u situaciji kada se na zna o kojim je izborima reč i hoće i uopšte biti izbora. I Brisel insistira na izborima, bez obzira što je zemlja u ratu i gradovi su svakodnevno granatirani.
U okobru je trebalo da se održe redovni parlamentarni izbori, ali su odloženi.
Ima analitičara koji tvrde da su poslednje nesuglasice predsednika Zelenskog i popularnog komandanta ukrajnske vojske Valerija Zalužnog, zapravo početak izborne kampanje.
Zelenski, prema anketama, ima podršku više od 70 posto Ukrajinaca. Ali, smenjeni bivši savetnik Zelenskog Oleksi Arestovič je izjavio da je sadašnja vlast “dostigla vrhunac svoje nadležnosti”, te da njihove odluke na unutrašnjem i spoljnom i vojnom planu “ubijaju Ukrajinu”. Stoga se, kazao je, to mora menjati odmah, i to na izborima. On je već najavio svoju kandidaturu.
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnenja, 81 odsto Ukrajinaca smatra da izbori treba da budu posle rata. Iz Moskve, što je bizarno samo po sebi, već dolaze optužbe da “oni Zelenskog neće smatrati predsednikom ako se ne održe izbori”, jer on neće imati, kako kažu, “izborni legitimitet”, pa se ne zna s kime bi mogli pregovarati i voditi mirovne pregovore!
