Zapadni analitičari predviđaju da je sve izvesnije da će rat u Ukrajini trajati dugo, jer se ne nazire pobednik. Strahje se da bi Ukrajina mogla da ostane područje globalne nestabilnosti mesecima , pa i godinama. Energetska i prehrambena sigurnost najviše brinu, ali velika podrška Zapada Ukrajini dok svet još izlazi iz pandemije koronavirusa i bori se s posledicama klimatskih promena mogla bi da produbi danak globalnoj ekonomiji, a ako Rusija odluči da sukobi eskaliraju, raste rizik od šireg sukoba. SAD i njihovi saveznici upumpavaju stalni dotok smrtonosnog oružja u Ukrajinu kako bi je zadržali u borbi. Iako većina analitičara smatra da se Kijev u najmanju ruku drži na svome, naoružavanje mora da se nastavi, ako žele da nastave zaustavljati Ruse.
Nekadašnji ambasador SAD u Gruziji , Jan Keli ne veruje da bi do prekida rata u ovom trenutku moglo da dođe pregovorima. Ukrajina misli da će pobediti, a Putin ne može da prihvati poraz, tvrdi Keli, AP.
Ruski predsednik može da prihvati scenario koji bi mu omogućio da tvrdi da je pobedio. Povlačenje je za Putina – političko samoubistvo.
Zapadni analitičari smatraju da je najverovatniji scenario – dugogodišnji rat. Oni nisu sigurni da će uroditi plodom pristup francuskog predsednika Makrona, koji smatra da mir može da se izgradi „samo ako su za stolom i Rusija i Ukrajina“. Makron smatra da ni jedna strana ne sme biti ponižena, niti isključena.
Vašington se trudi da Ukrajina pobedi, ili bar, kako kažu, duže izdrži u pružanju otpora Rusija. Njihov pristup je da naoružavaju Ukrajinu i da, istovremeno, finansijski iscrpljuju Rusiju. Krajnji cilj je da obezbede bolju startnu poziciju Ukrajine za pregovaračkim stolom, ka da dođe do mirovnog dijaloga.
Sad je dilema, šta je „pobeda“ u ovom ratu u kojem je, kako Zapad tvrdi, uništeno pola Ukrajine, a milioni ljudi otišli u zbegove.
Veliko uznemirenje je u državama bivšeg Sovjetskog saveza, koje se graniče sa Rusijom. Svi strahuju od eskalacije sukoba i od toga da bi ustupci Rusiji povećali apetite Kremlja.
Na saslušanju u američkom senatu, Skot Berier, direktor Odbrambene obaveštajne agencije, je izjavio da ne pobeđuju ni Ukrajinci, niti Rusi, i da je ovo svojevrsni rat iscrpljivanja.
Načelnica američke nacionalne obaveštajne zajednice Avril Hajnes je izjavila da Putin „ namerava ne samo da uspostavi kontrolu nad Donbasom i održi kopneni koridor prema Krimu u južnoj Ukrajini, već i, moguće, da proširi taj koridor na Pridnjestrovlje, uključujući Odesu“. Rusija neće moći da postigne sve te ciljeve bez mobilizacije u bilo kojem obliku, tvrde obaveštajci.
Ona je rekla da Putin računa na činjenicu da će se u pozadini problema s hranom, inflacijom i energetskom krizom, smanjiti odlučnost SAD-a i EU, koji pružaju pomoć Ukrajini.
Zanimljivo je da ova upozorenja ne motivišu zapadne lidere da se pozabave traženjem mirovnog rešenja, već sav „angažman“ u Ukrajini svode na naoružavanje ukrajinske vojske i na sankcije Moskvi, iako te sankcije neretko više pogađaju zemlje koje ih uvode, nego samu Rusiju.
