Ruski raketni sistemi S-400 su već u Turskoj. SAD prete novim sankcijama. Već su izbacile turske pilote sa obuke za avioni F – 35…Te avione je Turska već platila. Skoro prekinute veze na liniji Ankara – Vašington, obnovljene su nedavnim razgovorom Turskog predsednika Erdogana sa američkim predsednikom Trampom. Hladne pretnje i hladni odgovori uz trud da se ” ne zatvore sva vrata” su okarakterisale ovaj dijalog. Turska je još u NATO-u, čak druga članica po broju vojnika.
U ovoj igri živaca nema još pobednika. Deo zapadne štampe već tvrdi da je pobednik na poene – Putin. ” Još jednom mu je uspelo da podrije zajedništvo Zapada”, pišu nemački mediji.
Zajedništvo? To zajedništvo sa Turskom ne funkcioniše već dugo. Zapad je pokušao da sruši Erdogana, vojnim pučem u koji je Zapad uložio 3 milijarde dolara.Erdogan je reagovao kako je morao…potražio je nove prijatelje. Možda je reakcija prejaka, ali on, čini se nije imao izbora.
Zapad reaguje haotično. Zemlja na jugoistočnok krilu NATO-a kupila je savremeno oružje, korisno jer su joj susedi Sirija i Iran, a NATO se ljuti. Turska je kupila S-400 , jer jojje Vašington dugo odbijao kupovinu svog raketnog sistema Patriot. Ankara je kupila bolji i jevtiniji raketni sistem od Rusa.
Sada je problem Pentagona što će Rusi preko radara za S-400 moći da špijuniraju zapadno oružje.
SAD su izgubile prve dve runde u Turskoj.
Imaju problem da uvode oštre sankcije jer su upućeni na turske vojne baze kada su u pitanju njihove akcije na Bliskom Istoku. Ostaje im da nastave sa ekonomskim iscrpljivanjem, kočenjem investicija, obaranjem turske lire…Hoće li Erdogan to izdržati?
Rusi su u nekoliko poteza “osvojili” Tursku. Najpre, milioni ruskih turista ostavljaju milijarde dolara u Turskoj. Ruski gas je spasonosni energent za tursku privredu. Putin je sprečio da vojni puč “oduva” Erdogana i tako mu postao prijatelj. Čini se da, bar, Erdogan ima takav utisak.
Nedavni lokalni izbori su pokazali da akcije turskog predsednika u narodu ne stoje baš najbolje.
Erdogan veruje da uz pomoć Rusa može da izdejstvuje rešenje za Siriju, koje bi odgovaralo i Turskoj. To bi mu pomoglo u opstanku na vlasti. On želi da spreči formiranje kurdske tvorevine koja liči na državu ( kao što se dogodilo u Iraku). Amerikanci i u Siriji i u Iraku ozbiljno računaju na kurdske borce.
Može li sve ovo Erdogan izdržati, sada kad je izgubio vlast u Istanbulu, Ankari i svim većim gradovima?
Zapadni analitičari su spremni da tvrde da je za sada izvesno da ovu simultanku na Bliskom istoku, Turskoj i Persijskom zalivu jedino uspešno igra ruski predsednik Putin.
U utakmici SAD :Turska pobedjuje Putin
