U Srbiji se muškarci trenutno penzionišu sa 65 godina, a nežniji pol tako mora da radi do 62,5 godina. Granica za penzionisanje će biti pomerana svake godine za po tri do šest meseci. Praktično, i dame u našoj zemlji će od 2032. godine u penziju ići sa 65 godina. Starosna granica za penzionisanje u Srbiji i dalje je “blaga” imajući u vidu rezove koje su povuke mnoge susedne, ali i daleke zemlje gde se u penziju ide sa 67 i više godina.
Radnik u EU u proseku radi 36 godina, a radni vek danas je tri godine duži nego 2000. godine, u Švajcarskoj se radi najduže, u Turskoj najkraće. Da bi penzijski sistemi ostali održivi neophodno je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radi vek i da radimo što duže.
U regionu, ali i u razvijenim evropskim ekonomijama, su nešto oštriji uslovi za odlazak u penziju. Nove zakone za odlazak u penziju već su dobile Crna Gora, Hrvatska i Poljska. Reč je o pravilima koja će njihovi sistemi primenjivati tokom narednih deset godina. Praktično, najstariji građani u ovim zemljama u penziju će ići sa navršenih 65 godina odnosno 67 godina za muškarce, a granica će se pomerati svake godine, baš kao što je to slučaj sa penzionisanjem žena u Srbiji. Hrvatska vlada tako je zakonima utvrdila da do 2030. za žene starosnu granicu podigne na 65, dok je za muškarce u planu da do 2038. to bude 67 godina.
U penzijskom sistemu ovi trendovi posledica demografskih trendova, pa se u Srbiji i Evropi zadnjih 50 godina beleži takozvano demografsko starenje – ljudi žive duže.
Predviđanja stručnjaka da će do 2050. ocekivani životni vek da poraste za četiri godine.
Odnos radnika i penzionera u Srbiji se popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske reforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina . Rast penzija ce da prati rast zarada i stanje inflacije.
Privatni penzijski fondovi u vecini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju, ali zemlje koje su pokušale da javni penzijski sistem zamene privatnim nemaju dobra iskustva.
