Porodice nestalih sa Kosova zatražile su od vlasti u Beogradu i Prištini da depolitizuju pitanje potrage za više od 1.600 ljudi čija sudbina nije poznata već 25 godina.
„Imamo pravo na pristojnu sahranu naših bližnjih. Imamo pravo da se procesuiraju ratni zločini. Imamo pravo na reparaciju i izgradnju memorijala za nestale na mestima zločina“, rekla je Nataša Šćepanović, predsednica organizacije „Udruženje porodica kosmetskih stradalnika“.
Sa zajedničkih konferencija za štampu, 12. decembra u Beogradu i nedavno u Prištini, porodice nestalih su povodom Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra saopštile da to pitanje nadležne institucije moraju da reše.
Bajram Ćerkinaj (Qerkinaj), iz prištinske organizacije „Resursni centar za nestala lica“, ocenio je u Beogradu da bi rezultata bilo kada bi vlasti potragu tretirale kao humanitarno pitanje.
„Političari ne dozvoljavaju da ovaj proces ide napred. Nismo dovoljno upoznati sa rezultatima jer nas niko ne obaveštava, pa zajednički pokušavamo da objasnimo kakvo je stanje“, rekao je Ćerkinaj.
Po podacima Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) iz septembra ove godine, na Kosovu se 1.616 osoba vodi kao nestalo. Komisija za nestale Vlade Srbije saopštila je da su oko dve trećine njih Albanci i 568 Srbi i drugi nealbanci.
Njihove familije zajednički su apelovale da radne grupe Prištine i Beograda za pronalaženje nestalih ponovo počnu sa radom, jer se ne sastaju od 2021.
Porodice nestalih sa Kosova zatražile su od vlasti u Beogradu i Prištini da depolitizuju pitanje potrage za više od 1.600 ljudi čija sudbina nije poznata već 25 godina.
„Imamo pravo na pristojnu sahranu naših bližnjih. Imamo pravo da se procesuiraju ratni zločini. Imamo pravo na reparaciju i izgradnju memorijala za nestale na mestima zločina“, rekla je Nataša Šćepanović, predsednica organizacije „Udruženje porodica kosmetskih stradalnika“.
Sa zajedničkih konferencija za štampu, 12. decembra u Beogradu i nedavno u Prištini, porodice nestalih su povodom Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra saopštile da to pitanje nadležne institucije moraju da reše.
Poslednji formalni potez dve strane bio je 2. maja kada su u Briselu, na pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali deklaraciju o nestalima u periodu od 1998. do 2001. Tim dokumentom obavezali su se na saradnju u identifikaciji i istraživanju grobnih mesta, razmeni informacija i dokumentacije, i ostvarivanju prava familija nestalih.
Nataša Šćepanović rekla je da je pronalaženje nestalih preduslov za pomirenje na Kosovu.
„Pravo na istinu nam krše predstavnici vlasti ‘bacajući nam prašinu u oči’. Njihove pozicije su da nemaju političku volju da zajedno rade na rasvetljavanju sudbina nestalih lica“, navela je Šćepanović.
EULEX je objavio da su dokaze o otmicama ljudi i njihovim ubistvima počinioci najčešće krili tako što su tela zakopavali u malim tajnim grobnicama, pa i na grobljima.
Predstavnik Evropske unije Miroslav Lajčak i šef Euleksa Đovani Pjetro Barbano (Giovanni Pietro Barbano) nedavno su od vlasti u Prištini i Beogradu zatražili da učine napredak u utvrđivanju sudbine nestalih i da njihovim porodicama priznaju pravo na istinu.
EULEX je 30. avgusta saopštio da je od početka mandata pre 15 godina do danas sproveo 746 terenskih operacija za lociranje nestalih, uključujući 200 ekshumacija. Objavljeno je da su identifikovani posmrtni ostaci 492 osobe, uključujući 339 nestalih.
