Talas visokog vodostaja iz Slovenije i Hrvatske u naredna četiri dana stižu u Srbiju, tvrdi klimatolog Vladimir Đurđević. Sava je velika reka, poplavni talas dugo putuje, iamo vremena da reagujemo, napomenuo je Đurđević. Nivo Save u Beogradu porašće za dva metra, ali smo daleko od nivoa koji se smatraju pripremom za odbranu od poplava, rekao je on.
Ima dovoljno prostora u rečnom koritu da primi i više vode nego što će doći za četiri dana. “Kad će biti vrh talasa visokog vodostaja je pitanje, ali će u narednih šest-sedam dana da se smiri situacija”, napominje klimatolog.
On objašnjava da Sava na svom toku ima više retenzija, odnosno mesta gde može voda da se ispusti, neki put planski, a neki put to priroda sama radi.
Te retenzije mogu da prikupe veliku količinu vode i da smanje poplavni talas u trenutku kada dođe do Beograda ili kada bude kod Šapca i Sremske Mitrovice.
“Nije situacija toliko kritična da budemo posebno zabrinuti, treba pratiti neuobičajene situacije ili stanja”, podvukao je Đurđević.
Prema njegovim rečima, Sava je velika reka, taj talas dugo putuje. “Imamo vremena da reagujemo ako se nešto slučajno promeni. Možemo biti sigurno da ništa strašno neće da se desi”, zaključio je Đurđević.
Narednih pet-šest dana u celom regionu skoro da neće biti padavina.
“To nam samo pokazuje koliko je klima promenjena. Jednostavno klimatski uslovi su se toliko promenili da ovi ekstremi koji se danas dešavaju su bili skoro potpuno nemogući u prošlosti”, dodaje on.
„Danas svedočimo ekstremnim događajima koji su za prošlost bili nezamislivi, napominje Đurđević.
“Ako ste u klimi od pre 50 godina imali kuću koja se nalazila van plavne zone, ona se više danas ne nalazi van plavne zone. Zato što danaske kiše mogu da budu jače i plavna zona može da bude veća. Tako da bujična poplava može da odnese kuće i objekte sa veće površine nego što je to pre bilo. Tako da jednostavno promena klimatskih uslova dovela do toga da je veća površina oko reke danas u riziku od poplava nego što je bila u prošlosti”, objasnio je klimatolog.
On smatra da moramo da menjamo našu infrastrukturu i način odbrane od poplava da se ovakve stvari ne bi dešavale, što nije lak zadatak.
U narednih 30 godina videćemo dodatne klimatske promene. Tako da neće samo prvi red kuća da bude ugrožen nego će biti ugrožen i drugi red, rekao je Đurđević.
