Akcije zapadnih kompanija koje proizvode oružje su pale nakon pokušaja pobune Vagner grupe u Rusiji. To je samo jedan od svetskih efekata blic krize u ruskoj vojsci. Pohod ove privatne vojske na Moskvu je bio prvorazredna senzacija u čitavom svetu. Zapadni mediji su proslavljali „pad Vladimira Putina“, analitičari su se utrkivali da dokažu da je to čin „ruskog fijaska u Ukrajini i raspad Rusije“. Američke obaveštajne agencije su hitno saopštile da su sredinom juna znale za planove šefa Vagner grupe Jevgenija Prigožina, ali da nisu skinule tajnost sa tih informacija u strahu da ih ruska strana ne optuži za umešanost i te informicije nisu delili sa svojim saveznicima. Vašington i Brisel su odbijali svaku umešanost u Prigožinovu pobunu, smatrajući je unutrašnjom stvari Ruske federacije. Američki državni sekretar Entoni Blinken je zabranio zaposlenima u Stejt departmentu da komentarišu događaje vezane za Vagner grupu.
Ukrajina nije uspela da vojno iskoristi pobunu i ovi događaji nisu negativno uticali na Rusku poziciju na bojištu. Zapadni saveznici Ukrajine su tražili da se Kijev uzdrži od napada na rusku teritoriju tokom pobune.
Šta se , zapravo, dogodilo? Da li je to još jedan manevar Kremlja, kako bi premestio „specijalne snage“ Vagner grupe u Belorusiju i ovog saveznika bolje pripremio za moguće sukobe? Nije malo onih koji smatraju da se iza „predstave“ o pobuni krije reorganizacija vojnih potencijala Rusije. A sce je više analiza koje „dokazuju“ da je pobuna i gušenje bunta bilo u funkciji eliminisanja Prigožinovih biznis apetita iz Ukrajine.
Pobuna je trajala manje od 24 sata. Ali, pripremana je mesecima. Osećalo se da je Vagner grupa nezadovoljna učincima ruske armije u Ukrajini. Medijski je predstavljana kao „oštrica ruske vojske“, kao „jedini deo koji beleži uspehe na frontu“, kao „elita“ koja gine…Šef vagner grupe – Prigožin je formatirao kao glavne neprijatelje čelnike ruske vojske ministra Sergeja Šojgua i komandanta vojske Valerija Gerasimova. Njih je opruživao da su „nesposobni“ i glavni krivci za to što Rusija već nije pobedila Ukrajinu.
Prigožin, sa kriminalnim dosijeom, obogatio se zahvaljujući bliskosti sa Putinom. On je 2014. godine formirao Vagner grupu koja je „radila“ i na Bliskom istoku i u Africi, ali je sve do prošle godine negirao da kontroliše Vagnerovce. Čak je podnosi o tužbe protiv novinara koji su to tvrdili.
Prigožin je visokim zaradama privukao najsposobnije ruske vojnike u Vagner grupu.
Ipak, Vagner grupa, tvrde dobri poznavaoci prilika u Rusiji, nije najbolja privatna vojska u toj zemlji. Smatra se da je „Patriot“ najosposobljenija privatna vojska, sastavljena od bivših oficira i specijalaca. Navodno je ta vojna formacija takođe angažovana u Ukrajini, a tvrdi se da je pod kontrolom ministra odbraje Sergeja Šojgua. „Patriot PMC“ ne privlači pažnju ni ruske, ni svetske javnosti, ali dobro obavešteni izvori tvrde da je vlada velika konkurancija između ove dve najveće od desetak ruskih privatnih vojski, mahom pod patronatom oligarha.
Pobuna je pokazala da je u Rusiji sve pod Putinovom kontrolom. On je „presekao“ pobunu, stao na stranu regularne vojske, ali odbio da kazni pobunjene „vagnerovce“. Ukinut je i sudski proces protiv njih, ponuđena amnestija, mirno povlačenje ili regrutovanje u regularnim trupama ruske armije. Pobedili su Šojgu i Gerasimov?
Gerasimov se čeličio u gušenju pobune u Čečeniji i najduže je na čelu ruske vojske u postsovjetskom periodu. Njemu su smetale Prigožinove medijske igre u kojima je veličao uspehe Vagnera, skretao pažnju sa suštine rata i sve svodio na predstavu bez vojnih efekata. Prigožin je preuzimao zasluge za pobede, a odgovornost i krivicu za poraze svaljivao na rusku armiju. Sve vreme je tvrdio da Putina dezinformišu njegovi generali. Putin je bez uspeha pokušao da u februaru pomiri Prigožina i Šojgua.
Treća ličnost koja upotpunjava mozaik sukoba u vojnom vrhu je general Armagedon, Sergej Surovikin, nekada blizak Prigožinu, ali je sada osudio pobunu. Mnogi misle da bi on mogao da iz ovog sukoba izraste u glavnog komandanta ruske vojske.
Ipak, bez obzira da li se radi o „manevru“ da se prikrije nova ruska ofanziva u Ukrajini, ili je u pitanju borba za primat u vojnom vrhu, pobuna „vagnerovaca“ je pokazala sve slabosti ruskih vojnih kapaciteta. Pokazala je i ranjivost Putinovog sistema i ruskog društva. Neizvesno je kako će se odraziti na rat u Ukrajini, ali je jasno da je , za sada, iz ruskog vojnog sistema izbačen „brbljivi“ i kompromitovani Prigožin, dok je većina njegovih specijalaca zadržana. I ko zna šta je sve još „pokriveno“ pobunom „vagnerovaca“.
