Mandat kosovskog predsednika Hašima Taćija ističe osmog marta 2021. godine. Hoće li on dočekati kraj mandata u fotelji predsednika Kosova? Odgovor na to pitanje nije lak , obzirom da se Hašim Taći vešto i grčevito bori da zadrži glavne poluge upravljanja Kosovom.
Njegova stranka je izgubila vlast na parlamentarnim izborima i u toku je proces “preuzimanja” mehanizama vlasti, koji vodi novi kosovski premijer Aljbin Kurti. Taći više nema formalne poluge odlučivanja ounutrašnjim pitanjima.
Polje njegovog angažmana je takozvana spoljna politika, odnosno on se pokušava nametnuti kao ekskluzivni zastupnik kosovske strane u dijalogu sa Beogradom. Njegovi savetnici uveravaju javnost da je u njegovom mandatu “spoljna politika” i da jedino on ima pravo da zastupa prištinsku stranu, kako “najviše institucija za spoljnu politiku”.
Taći, na taj , način pokušava da spasi “kožu”, tvrde prištinski mediji.
Svoj politički uspon Hašim Taći je započeo terorističkim napadima 90-ih godina u Drenici, regiji u centralnom Kosovu koja je bila u velikoj meri van kontrole srpskih vlasti. U lidera Kosovskih Albanaca je inaugurisan tokom pregovora u Rambujeu.
Delegacija kosovskih Albanaca je na razgovore u Rambuje krenula predvođena tadašnjim političkim vođom Ibrahimom Rugovom, a u Prištinu se vratila na čelu sa Hašimom Taćijem.
On je bio “američka investicija”, govorili su albanski analitičari. Tokom rata na Kosovu i nekoliko godina posle sukoba Taćijeva struja se brutalno obračunala sa političkim protivnicima, pre svega sa članovima Demokratskog saveza Kosova koji je predvodio Ibrahim Rugova.
Tvrdi se da je ubijeno nekoliko stotina aktivista Rugovine stranke, paralelno sa procesom etničkog čišćenja južne pokrajine, iz koje je izbeglo 225 hiljada Srba, Muslimana, Roma…
Nova kosovska vlada, predvođena Aljbinom Kurtijem, povukla je nekoliko praktičnih poteza u nameri da demontira Taćijev aparat vlasti. Najpre su povučeni kosovski ambasadori iz nekoliko država. Vlada je, zatim, odbacila predlog da se članovima odbora penzijskog fonda isplati 70 odsto plata za godinu dana , nakon isteka mandata.
Vlada je, takođe, poništila i Taćijevu “kombinaciju” i otkazala firmi “Behtel Enka” izgradnju deonice autoputa, vrednu 30 miliona evra.
Osim toga, kosovski premijer Kurti se oštro protivi da Taći bude zastupnik Kosova u dijalogu sa Srbijom.
On, čak tvrdi, da će ubrzo u parlamentu smeniti kosovskog predsednika, pre isteka mandata. Kada je Taći, po povratku iz Vašingtona gde se sreo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i američkim posrednikom za Balkana Ričardom Grenelom, zatražio da se obrati Skupštini Kosova, predsednica parlamenta Vjosa Osmani mu to nije dozvolila.
Kada je pozvao političke lidere na konsultacije o dijalogu sa Beogradom, premijer Aljbin Kurti – nije došao.
Tači se trudi da pokaže koliko je važan, a Kurti – da je Taći “bivši”.
Taći pokušava da ubedi javnost da je jedino od “miljenik” Vašingtona i da će Kurtijevo odbijanje da ukine takse za robu iz Srbije, skupo koštati Kosovo ( iako je takse uveo Taći jer ih je usvojila Haradinajeva vlada na predlog Taćijevoj ministra i uz glasove njegovih ministara).
“Važan je Vašington ( koji mene podržava), a ne EU koja podržava Kurtija”, pokušava on da ubedi javnost.
“Kosovo ne može da preživi uz pomoć SAD, jer je Kosovo u Evropi”, tvrde prištinski analitičari, navodeći da je Taći glavni krivac što građani Kosova nisu dobili viznu liberalizaciju, jer je on, kako kažu, utemeljivač piramide korupcije i kriminala.
Hašim Taći je pokušao još jedan manevar.
U pismu šefu Stejt Departmenta Majku Pompeu, izrazio je zabrinutost zbog rada Specijalnog suda za ratne zločine, tražeći da SAD ukinu taj sud. Pompeo je odgovorio da je sud neminovnost. Uostalom, Taći i njegova stranka su glasali za taj sud.
Dijalog sa Beogradom i Specijalni sud su, iako to izgleda sumanuto, kada je Taći u pitanju, tesno povezani. On pokušava da kontrolišući dijalog, skine svoje ime sa optužnice pred tim sudom. Iako je sud i osnovan na osnovu izbeštaja tužioca Dika Martija u kojem se vidi da je
Taći, zapravo glavni čovek zločina na Kosovu. Pre dve godine Taći je, zajedno sa šefom njegove partije Kadri Veseljijem i tadašnjim premijerom Haradinajem, pokušao da demontira Specijalni sud. Nisu uspeli. Jedino su postigli odugovlačenje istraga. Do sada je saslušano 250, što osumnjičenih, što svedoka.
Taći poriče da je i on među saslušanima. On tvrdi da “smo nadomak istorijskog rešenja”, da će “Kosovo dobiti stolicu u UN”, da će “Srbija priznati Kosovo”, da je “važno da se postigne uspeh pred američke izbore”…Više ne pominje razmenu teritorija, korekciju granica ili razgraničenje…
Taći “kupuje vreme” tako što Vašingtonu obećava da je on jedini koji pristaje na kompromis. Protivusluga za to je da mu “skinu sa vrata” Specijalni sud.
Novi predsednik Kosova bi trebalo da bude izabran najmanje 30 dana pre nego što Taćiju istekne mandat (8. marta 2021.). U Prištini tvrde da će do tada biti “demontirana” Taćijeva “mašina za kontrolu vlasti i kriminala”. To je posao nove vlade, ali i Specijalnog suda za ratne zločine “Oslobodilačke vojske Kosova”, pa se može dogoditi da Hašim Taći iz predsdničke fotelje ode pravo na optuženičku klupu.
