Poslanici švedskog parlamenta se razlikuju od većine parlamentaraca u svetu po tome što imaju pravo na sedam kvadratnih metara kancelarijskog prostora kao I stroga ograničenja u trošenju novca porskih obveznika.
Oni nemaju dodatne privilegije poput parlamentaraca iz drugih zemalja. Nemaju pravo na finansijsku pomoć kod iznajmljivanja stana. Nemaju ni lične savetnike,dodatne zdravstvene troškove niti sredstva za objavljivanje mandata, kao ni plaćeno školovanje za decu.
“Mi smo samo obični građani”, tvrde švedski poslanici. Odomaćeno je poimanje posebnosti švedskog koncepta poslaničkog imuniteta. Oni smatraju da ne treba da imaju posebne privilegije, jer predstavljaju građane I moraju da budu u potpunosti upoznati sa načinom života građana Švedske.
Švedska ne nudi luksuz ili povlastice svojim političarima. Nemaju službena vozila niti posebne vozače. Švedski ministri idu na posao autobusima ili vozovima, kao I građani koje predstavljaju.
Bez ikakvog prava na parlamentarni imunitet, njih mogu da izvedu pred sud kao i svakog drugog građanina. Nemaju lične sekretarice ispred ulaza u njihov kabinet.
Političari koji troše novac na taksije, umesto da putuju vozom, završe na naslovnim stranicama. Čak i predsednik parlamenta dobije karticu za korišćenje javnog prevoza.Samo premijer ima pravo da koristi automobil službi bezbednosti.
Švedski parlamentarci žive u malim stanovima u glavnom gradu, gde peru odeću i peglaju u javnim vešrajima.
Sada je bolje nego ranije, kada su do kraja 80- ih godina spavali na sofama u svojim kancelarijama.
Švedska je država koja svoje vladine funkcionere i političke predstavnike tretira kao obične građane.
Društvo koje je ukinulo službenu upotrebu formalnih zamenica šezdesetih i gde su se svi pozivali jednostavno na „ti“.Jer, prema švedskom sistemu vrednosti, niko više nije nadmoćan. Ni političari ne bi trebalo da žive u uslovima drugačijim od ostalih građana.
