U borbi protiv širenja superbakterija najvažnije da se smanji zagađenje izazvano farmaceutskim i poljoprivrednim otpadom. Superbakterije, otporne na lekove mogle bi do 2050. godine da ubijaju i po deset miliona ljudi godišnje, upozoravaju Ujedinjene nacije.
Otpornost antimikroba se razvija kada mikroorganizmi ( bakterije, virusi, paraziti i gljivice) postaju otporni na antimikrobne terapije, na koje su ranije bili osetljivi, upozorava se u izveštaju UN objavljenom danas.
Svetska zdravstvena organizacija smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1.27 miliona smrti u 2019. godini bilo direktno povezano sa infekcijama otpornima na lekove. Očekuje se da bi do 2050. godine ta brojka mogla narasti na čak 10 miliona novih smrti godišnje.
Tu otpornost pdstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističu i druge fsktore koji se ređe spominju. Tako napominje da je otpornost “tesno povezana s trostrukom krizom našeg planeta: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa i zagađenjem i otpadom”.
Zagađenje, posebno povezano s farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava antimikrobima da uđu u životnu sredinu, najpre u reke. “To je veliki problem jer reke su često izvor pitke vode”, ističe mikrobiolog Džonatan Koks sa britanskog univerziteta Aston.
“Možemo već govoriti o tihoj pandemiji”, kaže on. UN predlaže sistem rešenja koja ciljaju sektore koji povećavaju taj problem. Najpre stručnjaci UN-a traže da “farmaceutska industrija osigura primereno zbrinjavanje otpadnih korišćenih voda” i u tom smislu treba doneti oštrije propise.
Bolnice bi trebalo da ugrade specifične sisteme za pročišćavanje korišćenih voda i garantovati trajno uništenje lekova, ističu stručnjaci. U poljoprivredi se savetuje da “se ponovo procene granice antimikroba” , da se “smanji otpad” kako bi se zaštitile reke.
Naučnici su upozorili na opasnost od otpornosti na antibiotike još pre nekoliko decenija, kada su farmaceutske kompanije započele industrijsku proizvodnju lekova. Pronalazač penicilina Aleksandar Fleming ukazao je na pretnju kada je primio Nobelovu nagradu 1945.
“Postoji opasnost da ljudi u svom neznanju uzimaju prevelike doze i izlažu mikrobe u svom telu nesmrtonosnim količinama leka koje će ih učiniti otpornim“, rekao je on.
