Bilo je leto 2015. godine. Tamo neki tamnoputi napadač Kairata Gohua je poleteo na Marakani i dao gol makazicama, svrstavši se u red protivničkih igrača koji su na najvećem srpskom stadionu tresli Zvezdinu mrežu na prelep način. Prvo mesto pripada Dijegu Armandu Maradoni zbog onog čarobnjaštva iz 1982. godine.
Bilo je i leta kada je jedva preživeli Černomorec u sudaru sa Crvenom zvezdom izgledao kao taktički perfektna ekipa stasala u Seriji A, ili nemilih događaja kada se zbog tri gola beloruskog Naftana drhtalo u Ljutice Bogdana. Ej, Naftana…
Desio se i onaj Sasuolo. Prema svim kriterijumima i paramterima bila je to jedna od najsramnijih partija Crvene zvezde u evropskoj istoriji. Tog avgusta 2017. godine na stadionu Mapei u Ređo Emiliji bilo je 3:0. Moglo je da bude i 10:0. Moralo je i trebalo da bude bar 8:0. Kao kazna za neverovatnu fudbalsku improvizaciju čitavog sportskog sektora.
Svi nabroajni detalji nasumično su izabrani u periodu pre ere Vladana Milojevića, a bilo ih je još. I to još podosta. Do te mere je aktuelni trener Crvene zvezde promenio krvnu sliku, karakter i DNK jednog kluba da se u današnjem revanš susretu protiv Helsnikija (18 časova, TV Arena i TV Rts) pobeda podrazumeva. Ako je moguće uz dobru i vrlo, vrlo efikasnu igru. A svi znamo, ili bar oni stariji, da kada ljubav počne da se podrazumeva u braku tu nastaje kraj ljubavi.
Crvena zvezda na početku sezone ne igra bogovski, niti lepršavo, ali je kao izraziti favorit na međunarodnoj sceni do sada rutinski odradila sve zadatke. A opet nije zadovoljila bar 50 posto „biračkog tela“, pod izgovorom da se Milojević svakim danom u svakom pogledu udaljava od identieta kluba. Jer je i protiv Suduve i Helsinkija nedostajao umetnički utisak. Kada budu gledali današnji prenos iz glavnog grada Finske navijači Crvene zvezde morali bi bar na 90 minuta da se okanu mitomanije. I petparačkih priča da lopta kada je god u posedu igrača Crvene zvezde, makar protiv ovakvih rivala, stalno mora da ide napred. To vreme je prošlo – ako je nekada zapravo i došlo.
IDENTITET KLUBA KAO OPŠTE MESTO I ZAŠTO JE MILOJEVIĆ SLIČAN BRANKU STANKOVIĆU
Jer Crvena zvezda je dva najveća uspeha u klupskoj istoriji ostvarila oslanjajući se na principe čiji je pravi naslednik Vladan Milojević. I valjda zato ima oreol najboljeg trenera kluba u 21. veku. Tu dolazimo i do toga da je taj termin „identitet kluba“ obično opšte mesto, deca bi rekla šarena laža za lakoverne ljude, sklone idealizaciji prošlosti.
Dakle, 1979. godine dok je gazila do finala Kupa UEFA Crvena zvezda je imala velikog poetu Vladimira Petrovića, nesumnjivo najboljeg igrača u istoriji rođenog na tlu Beograda, i vanvremenskog golgetera Dušana Savića, ali je Branko Stanković uspehe baštinio na perfektnoj defanzivi i italijanskoj disciplini. Retko kada je Zvezda u tom ciklusu primala gol kod kuće. Baš kao i danas kada je vodi Vladan Milojević.
Do Barija je stigla uz sjajne igre, ali je Ljupko Petrović u javnosti ostao poznat i po učestalim izjavama koje se prenose sa kolena na kolenu među novinarskim generacijama.
„Neću primat gola“, znao je da kaže Ljupko.
Za crv sumnje koji se pojavio u javnosti Vladan Milojević je sam kriv. Prolećna sezona je odudarala od onog što je on spartanski stvarao, Zvezda je, napisali smo već, zašla u jednu vrstu dekadencije. Nije bilo Komandosa na terenu, nije bilo noža u zubima, što je Milojević prepoznao nakon što se „ugruvao“ u finalu Kupa. Da nije bilo te, slobodno možemo da kažemo, sramne partije učinak Vladana Milojevića na klupi bi bio perfektan. Da ne pominjemo više one rekorde u domaćem prvenstvu, Ligu šampiona, proleće u Evropi, pobedu protiv Liverpula. I to sa dva gola razlike. I još jednom – pobeda protiv Liverpula sa DVA gola razlike. Da li treba do pominjemo kakve su sve utakmice na Marakani završavale sa nulom na kontu, pa i da je taj Salcburg demontiran u Beogradu, iako se radi o ekipi sklopljenoj po svim zakonima savremnog fudbala – jednako trkački i tehnički obučenoj, spremnoj da davi protivnika 100 minuta ako treba.
Prosto Vladan Milojević je do te mere podigao standarde da je napravio jednu vrstu fatamorgane kod javnosti da je Crvena zvezda spremna da Helsinkiju „stavi“ sedam komada, ili da se plasira u Ligu šampiona… Ovo mu dođe kao advokatura u običnom novinarskom tekstu, ali čini se da pojedini pripadnici naroda ne znaju šta zapravo žele od Milojevićeve Zvezdu. Igru o kakvoj su im pričali očevi neće dobiti, jer Milojević nije populistički nastrojen tip, koji bi to oružje stavio na astal pre utakmice. Reč je o čoveku koji je pre svega pragmatičan, svestan da je u evropskim kvalifikacijama, tokom leta, razlika između dva tima najviše 30 posto. I da ovakva Crvena zvezda, silno pojačana, ne sme ni da pomisli na iskakanje iz taktičkih šablona ili na nepoštovanje rivala, zanoseći se da će dobiti meč u ofanzivi i na suvi kvalitet. Ne računajući maltešku Florijanu na preostala 31 evropska meča u Evropi pod komandom Milojevića Zvezda je samo jednom postigla više od dva gola. I to protiv Suduve na Marakani prošle godine. Što znači da takav sistem treba da nastavi da radi.
PROTIV HELSINKIJA TREBA OČEKIVATI – PROLAZ
Dakle, za konačnu ocenu ovoletošnjeg učinka Vladana Milojevića još ima vremena. Jer će posle Helsinkija, vrlo verovatno, doći i taj Kopenhagen. A do tada trenera Crvene zvezde treba pustiti da radi ono što najbolje ume. Podigne takmičarski tim, koji će limitirati rivala u ofanzivnim delovima… Samo tako slavni dani prošlosti mogu da i dalje stanuju na Marakani. Pokušao je Robert Prosinečki da tiki-taka varijantom izađe na megdan Renu, oslanjajući se isključivo na ime Crvene zvezde. Nije mu vredelo… Defanziva, skromnost, pragmatičnost, odrana kolena i zadnjica. To je dobitna Milojevića kombinacija za Evropu. Možda je suviše slobodno reći da je to i jedina moguća kombinacija koja nagoveštava uspeh.
Pa šta onda narod može da očekuje danas od Milojevićeve Zvezde u Helsinkiju? Ništa posebno. Da prođe i ne dozvoli Fincima da postigne više od jednog gola. Dovoljan će biti lagan prolaz. Na to se trener Crvene zvezde pretplatio.
KVALIFIKACIJE ZA LIGU ŠAMPIONA: Helsinki – Crvena zvezda /0:2 iz prve utakmice/, početak u 18 časova
Stadion: Telia arena
Sudija: Alan Bjeri (Švajcarska)
Projektovani sastavi:
HELSINKI (4-5-1): Rudakov – Alho, Obilor, Rafinja, O´Šogensi – Mensah, Dalstrom, Para, Kairinen, Riski – Vajrinen
CRVENA ZVEZDA (4-2-3-1): Borjan – Stojković, Degenek, Milunović, Rodić – Jovančić, Kanjas – Ivanić, Marin, Ben – Boaći.
LIGA ŠAMPIONA, 2. KOLO KVALIFIKACIJA – REVANŠI
Utorak
APOEL – Sutjeska 3:0 (1:0) /ukupno 4:0/
/Pavlović 13, 25, 66/
Makabi Tel Aviv – Kluž 2:2 (1:2) /ukupno 2:3/
/Blekmen 15, Koen 48 – Kulijo 19, Rondon 42/
Nome Kalju – Seltik 0:2 (0:1) /ukupno 0:7/
/Kulinic 10 ag, Šved 93/
Bazel – PSV 2:1 (1:1) /ukupno 4:4/
/Komert 8, Van Volfsvinkel 68 – Bruma 23/
Dinamo Zagreb – Saburtalo 3:0 (2:0) /ukupno 5:0/
/Orsić 77, Petković 88, Olmo 90+4/
Valeta – Ferencvaroš 1:1 (1:0) /ukupno 2:4/
/Fontanela 27 penal – Ngue 60/
Olimpijakos – Plzenj 4:0 (2:0) /ukupno 4:0/
/Giljerme 51, Gerero 70, Reznik 73ag, Semedo 82/
