Kosovska skupština danas bi trebalo da izabere novu vladu. Prema dogovoru na koji se čekalo četiri meseca vladu će činiti koalicija između pokreta „Samoopredeljenje“ i Demokratskog saveza Kosova. Dve stranke su se složile da vlada ima 15 ministarstava, i gotovo sigurno je da će premijer biti lider „Samoopredeljenja“ Aljbin Kurti. Predsednik Skupštine će biti iz Demokratskog saveza, obe stranke će imati po šest ministarstava, dok će tri ministarstva pripasti manjinama. Što se tiče mesta predsednika, koje je do sada bila glavna tema pregovora, o tome će se kasnije raspravljati.
Samoopredeljenje ima 29 poslaničkih mesta, a Demokratski savez 28.
Za izglasavanje vlade Samoopredeljenju i DSK je potrebna podrška još bar četiri poslanika, kako bi na glasanju ukupno imali 61 glas, pa se, kako prenose kosovski mediji, očekuje da se tokom glasanja završe dogovori sa predstavnicima manjinskih partija u parlamentu. Za novu vladu Aljbina Kurtija neće glasati ni deset poslanika Srpske liste.
U koliko predložena vlada ne dobije potrebnu većinu glasova, kosovski predsednik u roku od deset dana imenuje drugog kandidata za premijera. Ako se vlada ne izabere ni tada, raspisuju se izbori.
Propisano je da najmanje jedan ministar bude iz srpske zajednice i jedan iz druge manjinske zajednice. Šta čeka novog premijera Kosova, najsiromašnijeg političkog entiteta u Evropi, sa bruto domaćim proizvodom od 6 milijardi evra, ili 3400 evra po stanovniku, sa enormnom nezaposlenošću( oko 40 odsto), visokim iseljavanjem stanovništva, nerazvijenom privredom…
kosovski budžet je oko 2 milijarde godišnje.
Aljbin Kurti će naslediti velike finansijske obaveze, pre svega ugovor o izgradnji termoelektrane „Novo Kosovo“. Ugovor je izrazito nepovoljan i obaveze u narednih 20 godina će značajno da utiču na budžet Kosova. Kurtijeva stranka i DSK su anije izjavljivale da neće podržati ovaj projekat. Odustajanje od projekta koštaće kosovski budžet 20 miliona evra.
Osim toga Aljbin Kurti će, na neki način, vezanih ruku ( pošto nema stabilnu većinu u parlamentu, a ni u vladi) krenuti u borbu protiv kriminala i korupcije, na čemu je temeljio svoju izbornu kampanju.
Kurti nema raščišćene račune sa koalicionim partnerom, nema pouzdanog partnera u manjinskim zajednicama i ima izrazitok protivnika u takozvanoj „dubokoj državi“ koju još uvek kontroliše kosovski predsednik Hašim Taći.
Očekuje se da će Aljbin Kurti najveći problem imati sa institucionalizovanim kriminalom i da će mu biti potrebno nekoliko meseci da učvrsti takozvani srednji nove vlasti, krene u borbu protiv rasprosranjene korupcije i stabilizuje finansije.
Veliko iskušenje za novog premijera je dijalog sa Beogradom. On je rekao da mu se ne žuri na tom planu, ali je takođe nagovestio da će ukinuti takse od 100 odsto za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Iako su takse uticale da građani Kosova gotovo sve životne namirnice plaćaju i do 30 odsto skuplje, ukidanje taksi Kurti će predstaviti kao usluguVašingtonu. Trampovi posrednici Grenel i Palmer su i prilikom prvog obilaska Prištine naglasili da će Kurti imati njihovu podršku ukoliko se bude ponašao u skladu sa očekivanjima. Zbog toga je natezanje oko formiranja vlade trajalo 4 meseca.
Ko je popustio? I Kurti je verovatno popustio pred nekim zahtevima iz Vašingtona, dok je Demokratski savez smanjio očekivanja. Kosovski predsednik Hašim Taći je mnogo napora uložio da spreči da Kurti postane premijer, ili makar da utiče na to da Kurti bude „premijer bez snage“, što je u dobroj meri i uspeo.
Na kosovskoj političkoj sceni će se u narednih nekoliko meseci voditi bitka između Aljbina Kurtije i Hašima Taćija za prevlast u centrima moći. Iako Taći ima uticaj na deo Kurtijevog koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova, pre svega na ljude koji su bili deo njegove vlasti i ostvarili značajnu ličnu korist iz toga, Kurti na svojoj strani ima narod kome je dosta krađe, korupcije, lošeg života, straha i praznih obećanja. Za njih je Aljbin Kurti nada da se može uspostaviti red i normalan život.
