“Ključ strategije Rusije jeste da okrene javno mnenje Srbije protiv evroatlantskih integracija. Rusija koristi ekonomski pomoć, diplomatsku podršku, energetsku zavisnost i usmerene komunikacijske kampanje i kampanje dezinformisanja”, navodi se u izveštaju Ministarstva odbrane SAD i dodaje se da “SAD i Evropska unija ne mogu sebi priuštiti ambivalentnost na Zapadnom Balkanu, jer takav pristup otvara vrata ruskom malignom uticaju”.
Ističe se da je dolaskom na vlast SNS povećana vojna saradnja sa Rusijom, da je 2013. odine potpisan ugovor o strateškoj saradnji I da jedino Srbija u ovom regionu učestvuje “na zajedničkim vojnim vežbama sa Rusima”, kao I da jedino Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
“Srbija je u oktobru 2017. godine dobila šest polovnih aviona MIG-29, a u februaru 2018. godine objavila je da će Rusija donirati 2.4 miliona dolara za obuku srpskih pilota za upravljanje MIG-29”, stoji u izveštaju.
Objektivno, u ovom izveštaju se prenaglašava uloga Rusije u Srbiji. Čini se da izveštaj predstavlja neku vrstu alibija za veće prisustvo SAD u našem regionu. Nedavna poseta američkog državnog sekretara Majka Pompea Crnoj Gori protumačena je kao “jasan signal povratka SAD na Balkan”.
S druge strane, ruski Savet za međunarodne odnose (RIAC) obelodanio je specijalni projekat “Rusija na Balkanu” u kome se on opisuje kao “epicentar međunarodnih dešavanja”i predlaže i nova ruska strategija prema ovom području.
“I druge zemlje imaju svoje interese na Balkanu, ne samo Rusija”, izjavio je ministar odbrane Bugarske Krasimir Karakačanov.
Balkan je region na kojem se sukobljavaju mnogi interesi. Ruski interes za ovo područje se ispoljava već tri veka.
SAD su svoj interes surovo demonstrirale bombardovanjem Jugoslavije 1999. godine. Potom instaliranjem vojne baze Bondstil, nedaleko od Uroševca , na Kosovu.
Sada, planiranjem baze u Varni, u Bugarskoj, iako odbaciju vojni karakter te baze, takođe nastoje da pojačaju vojno prisustvo.
Ruski šef dilomatije Sergej Lavrov smatra da zapadne zemlje treba da se “odviknu od navika iz prošlih vekova” kada su diktirale volju drugim zemljama, odnosno da se odreknu imperijalističkih manira.
Bez sumnje da je geopolitički i geostrateški interes velikih sila uvek je bio fokusiran na prostor Balkana. Taj interes se pojačavao u nemirnim vremenima. Meki trbuh Evrope, Balkan je oduvek bio epicentar svetskih kriza. Prvi svetski rat je počeo atentatom u Sarajevu, balkanski ratovi 90 – ih godina su angažovali pola svetskih vojnih sila I krvavo okončali krvavi raspad Jugoslavije.
Danas Zapad opasnost od Rusije vidi I tamo gde je objektivno nema. Srbiji se, recimo, zamera formiranje humanitarnog centra u Nišu, koji zapadni političari, zlonamerno, nazivaju vojnom bazom. Zamera se ruski “uticaj u energetskom sektoru” u Srbiji, iako je čitava Evropa pod “fatalnim “ ruskim energetskim uticajem. Takođe se spočitava I kupovina “ruskog oružja” a preporučuje kupovina američkog oružja.
Kao pretnja se označava I upliv ruskog kapitala na Balkan, bez obzira što je jasno da I zapadne kompanije, koje ulažu na ove naše prostore, kao većinski kapital ( ili većinske vlasnike ) imaju novac ruskih tajkuna. Rusija je davno na Balkan izvozila ideologiju I oružje, a danas izvozi prljavi I sumnjiv kapital. Ali, taj kapital je prvo otišao na Zapad I sada se po drugi put “pere” – na Balkanu.
Zanimljivo je kako se posmatra podzemlje. Balkanska mafija ( udružena – sa dominacijom albanske, srpske I crnogorske) ocenjuje se kao deo turske I ruske mafije. A sve to kontrolišu zapadne špijunske službe.
Interes I zapada I istoka na Balkanu je da okrenu i operu novac, da oplode kapital. Sve ostalo – priče o verskoj bliskosti pravoslavne braće, o raketnim sistemima koji se dovlače za izložbe I parade (za koje Srbija nema para) samo su pokriće I spinovi kojima se odvlači pažnja od suštine.
Neverovatno je da gomile tog novca stizu na Balkan, a Balkanci – sve siromašniji I zaduženiji.
Sada je glavna optužba da Rusija propagandno želi da spreči evrointegracije balkanskih zemalja. Ni tu nema logike. Evropska unija, postavljajući besmislene prepreke državama Zapadnog Balkana, direktno guši proevropsku orijentaciju stanovnika ovog regiona. Nedavno zaustavljanje Severne makedonije I Albanije na putu ka Evropi nije potez Rusije, već francuskog predsednika Makrona.
Uloga Rusije, koja nije bezazlena, ipak se peuveličava. Priča o “bauku Rusije na Balkanom” je najblaže rečeno – preuveličana. Kako drugačije tumačiti ocene da su Bugarska I Crna Gora – članice NATO-a, pod jakim uticajem Rusije I da je snažan uticaj ruskog kapitala I ruske propagande u celom regionu. Ta priča je samo izgovor za pojačano prisustvo SAD na ovim prostorima.
Senka Rusije nad Balkanom
