Salih Mustafa je proglašen krivim za ratne zločine u kompleksu Zlaš 1999. godine.
Porota Specijalnih vieća u Hagu izrekla mu je jedinstvenu kaznu od 26 godina zatvora.
“Proglašavam vas krivim za mučenje kao ratni zločin, samovoljno zatvaranje kao ratni zločin, ubojstvo kao ratni zločin.Kako ste proglašeni krivim za više od jednog kaznenog dela, sud je odredio kaznu od 10 godina zatvora za kazneno delo samovoljnog zatvaranja, kaznu od 22 godine zatvora za mučenje, 25 godina zatvora za protupravno ubistvo.Sud vas jedinstvenom presudom osuđuje na 26 godina zatvora”.
Predsednica suda Mapie Veldt-Foglia rekla je da je sud uzeo kao osnovu iskaze svedoka Ureda specijalizovanog tužioca jer su pouzdani, potvrđeni drugim dokazima i da su “jasni i koherentni, opisi su bili živi i ispričani s emocijama”.
“Dokazi postoje da je Mustafa bio prisutan u kompleksu u Zlašu tokom 1999. Utvrđeno je da je Mustafa žrtve namerno lišio slobode i znao da im nisu pružene osnovne garancije tokom zatočeništva. Porota je utvrdila da je Specijalizovani tužilac van razumne sumne dokazao da je počinen ratni zločin proizvoljnog zatvaranja nad najmanje 6 osoba u kompleksu u Zlašu 1999. godine”, rekla je sudija.
Što se tiče kaznenog dela okrutnog postupanja i mučenja, sud je utvrdio da su zatočenici u kompleksu držani u nečovečnim i ponižavajućim uslovima.
“Zatvorenicima je uskraćena medicinska pomoć i nisu smeli međusobno razgovarati.Oštro su ispitivani i optuživani kao špijuni, izdajice, saradnici Srba, lopovi. Naređeno im je da izraze podršku OVK, da viču smrt izdajnicima, izdajice i slava OVK”.
“Pravosudno telo je utvrdilo da su Mustafa i njegovi pomagači namerno naneli veliku fizičku i duševnu bol i patnju najmanje 6 osoba.
Porota je zaključila da su prema dokazima dvojica zatočenika bila više zlostavljana, od kojih je jedan kasnije pronađen mrtav.
“Prema dokazima, dvojica su bila među najzlostavljanijima, jedan je viđen skoro mrtav, a zatim je pronađen mrtav. Budući da je Mustafa imao punu kontrolu, telo je otkrilo da je Mustafa odlučio osloboditi neke zatočenike. Odluke koje je on doneo bile su jednake nezakonitom ubistvu žrtve. Dokazano je da su uzroci smrti, maltretiranja i odbijanja lečenja rezultat delovanja Mustafe i njegovih podređenih”.
“Porota je utvrdila da je Mustafa imao nameru ubiti žrtvu.”
