Stejt Department i Kancelarija za međunarodne verske slobode u izveštaju o stanju verskih sloboda u svetu za 2020. godinu u poglavlju o Kosovu navode probleme s kojima se suočava SPC, naročito neispunjavanje sudske odluke u vezi sa zemljištem manastira Visoki Dečani, kao i druge zaštićene zone, prenosi „Kosovo onlajn”.
„Zakon ne predviđa načine da verske grupe steknu pravni status. Vlada je u septembru odobrila amandmane koji bi verskim grupama sa takvim statusom omogućili da posluju u svoje ime i ostvare određene poreske olakšice, ali parlament nije započeo postupak zbog nepostojanja kvorum”, navodi se u izveštaju.
Vlade tzv. Kosova i Srbije potpisale su 4. septembra 2020. godine u Beloj kući listu obaveza između ostalih i da se štiti i promoviše sloboda veroispovesti, obnovi međuverska komunikacija, zaštite mesta koja su značajna za vernike, da se sprovode sudske odluke koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).
„Kosovo onlajn” prenosi da je SPC navela da nedostatak konstruktivne komunikacije sa nekim opštinskim vlastima sprečava Srbe pravoslavce da slobodno dođu do nekih hramova i grobalja.
Vlada u Prištini nije u potpunosti sprovela Zakon o specijalno zaštićenim zonama i propustila je da spreči izgradnju puta u specijalno zaštićenoj zoni manastira Visoki Dečani, ali je nakon prigovora međunarodne zajednice vlada u Prištini u avgustu ipak obustavila radove.
Pored toga, lokalne i centralne vlasti u Prištini nastavile su da ignorišu odluku suda iz 2016. godine o vlasništvu Srpske pravoslavne crkve nad nekoliko zemljišnih parcela pored manastira Visoki Dečani.
U izveštaju stejt departmenta se navodi i da su Zajednica kosovskih Srba i Jevrejska zajednica navele da neke opštine nisu propisno održavale groblja ovih zajednica, a policija tzv. Kosova je potvrdila da je tokom godine primila prijave o 57 incidenata uperenih na verske objekte ili groblja.
Policija tzv. Kosova je većinu incidenata klasifikovala kao krađe, iako je bilo i oštećenja i skrnavljenja grobalja ili druge imovine.
Kosovska policija tvrdi i da je većina incidenata bila usmerena na lokalitete muslimanske zajednice, iako je, kako se navodi, „nekoliko uključivalo i imovinu SPC i Katoličke crkve”, ali prema navodima SPC mnogi incidenti nisu ni prijavljeni policiji.
