Zdravstveni sistemi u svim zemljama sveta nastoje da se adekvatno bore protiv širenja infekcije korona virusom. Najčešća mera je izolacija. U karantine se stavljaju čitave zemlje, gradovi I oblasti u kojima se virus širi. Zabrana kretanja, kućna izolacija, policijski sat… to je postala svakodnevica na skoro čitavoj zemljinoj kugli. Druga mera koje zdravstveni sistemi primenjuju je opremanje postojećih klinika respiratorima I drugim sredstvima za lečenje teških slučajeva kod kojih je infekcija iskomplikovala hronične bolesti pacijenata. Treća mera je formiranje privremenih bolnica za masovni smeštaj inficiranih sa lakšim simptomima, kako bi se sprečilo širenje zaraze. U jednom broju zemalja sa stabilnijim zdravstvenim sistemima prvih dana je najveća pažnja posvećena hroničnim bolesnicima koji su najrizičnija grupa. U tim zemljama, kao u Nemačkoj na primer, u startu je zabeležen manji broj smrtnih slučajeva, bez obzira na veliki broj inficiranih.
Direktorka insituta za onkologiju i radiologiju Srbiju Danica Grujičić izjavila je da pacijenti koji imaju malignu bolest treba da dođu u Institut gde se, bez obzira na stanje izazvano virusom korona, rade i magnetne rezonance i skeneri i mamografije i ultrazvuk. On je rekla da pacijenti koji se kontrolišu jednom ili dva puta godišnje, koji su završili lečenje i sada ih lekari prate, ne moraju da dolaze dok se situacija ne stabilizuje.
Obleli od malignih bolesti spadaju u rizičnu grupu i lekari upozoravaju da korona virus može kod njih da izazove najveće komplikacije. Zbog toga je najvažnije da se oni, kao i hronično oboleli od drugih bolesti – dijabetesa, koronarnih bolesti … izoluju i preventivno štite od infekcije.
U svetu se, otkako je zavladala pandemija korona-virusa, sve manje ljudi se obraća službi hitne pomoći – čak i oni sa simptomima srčanog ili moždanog udara. Oboleli od raka odlažu lečenje. To je fatalna greška, kažu lekari. Ljudi se plaše od zaraze korona-virusom. Od kardiovaskularnih bolesti u Nemačkoj godišnje umre skoro 345.000 ljudi, od toga oko 47.000 od srčanog udara. Prema Nemačkoj fondaciji za srce, oko 30 odsto njih umre van bolnice – između ostalog i zato što su prekasno ili nikad potražili pomoć.
Svake godine u ovoj zemlji 270.000 ljudi doživi neki oblik moždanog udara – 20 odsto njih umire u roku od mesec dana, a više od 37 odsto u roku od godinu dana. A samo 2017. u Nemačkoj je od raka umrlo 235.700 ljudi.
Moždani udar i srčani udar su akutna hitna stanja, i računa se svaki minut – čak i u vreme pandemije. Osobe sa kardiovaskularnim bolestima pripadaju rizičnoj grupi kada je reč o oboljevanju od Covida-19, i zbog naročito teških toka bolesti kod njih te dramatično povećane stope smrtnosti.
Rizik hronične bolesti
