Ruski predsednik Vladimir Putin zahvalio je Evropi na sankcijama koje je uvela Moskvi, ističući pozitivan efekat koji su na državu imale uvedene kontramere i supstitucija uvoza. Tvrdi da u gasovodu Severni tok 2 ima sasvim dovoljno gasa da odmah poteče Starim kontinentom, ali se čeka odobrenje energetskih regulatora iz Nemačke. Na Međunarodnom debatnom klubu u Sočiju bilo je reči i o drugim pitanjima od goruće važnosti za Rusiju i njene odnose sa inostranstvom. Za krizu gasa i rekordno visoke cene goriva Putin krivi energetsku politiku Unije: Rusija je, tvrdi, spremna da počne sa isporukama gasa Evropi preko Severnog toka 2, čim od Nemačka dobije zeleno svetlo. “Evropljani misle da je njihovo tržište – najprestižnije. Ali nije. Da li razumete? Nije, jer su takva ‘premijum’ tržišta u Latinskoj Americi i Aziji. Kao što sam rekao, 18,5 milijardi kubnih metara gasa pomnožite sa dva, oduzmite devet miliona kubnih metara koje Amerikanci i bliskoistočni partneri nisu isporučili Evropi i uračunajte gubitak od 22,5 milijarde kubnih metara zbog smanjene proizvodnje. To znači da bi se evropsko tržište moglo suočiti sa gubitkom od 70 milijardi kubnih metara gasa, što je mnogo”, navodi predsednik Rusije Vladimir Putin.
U prvom kraku gasovoda Severni tok 2 nalazi se 17,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa – spremnih da odmah poteku. Do kraja godine biće završeni svi tehnički dogovori “Gasproma” sa evropskim partnerima o otpočinjanju komercijalnih aktivnosti. Cene energenata i klimatske promene biće u žiži današnjeg Samita lidera Unije u Briselu.
“Trenutno Evropa nema plan za obezbeđenje strateških rezervi gasa, kao što ima kada je reč o nafti. Moramo se bolje pripremiti kako bismo uvek znali sa koliko gasa raspolažemo i koliki su kapaciteti. Nauka nam kaže da se okrenemo karbon-neutralnoj, čistoj ekonomiji”, navodi Urasula Fon Der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Šef diplomatije Evropske unije, Žozep Borelj, smatra da je trenutni rast cene energenata velika geoplitička igra koja ima svoju socijalnu cenu.
Ruski predsednik isto tvrdi za sankcije Evropske unije. Najpre je, kaže, zbog njih strahovao, ali je shvatio da je ukupan efekat kaznenih mera za Rusiju – veoma dobar. Posebno u sektoru poljoprivrede koja je u velikoj meri prestala da se oslanja na uvoz, pa je izvoz ruske hrane na svetskom tržištu već premašio 25 milijardi dolara.
