Priznanje Kosova bi za 75 odsto građana Srbije bila izdaja, jedan je od glavnih zaključaka istraživanja javnog mnenja koje je sproveo Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative. Skoro polovina ispitanika (48 %) bi , prema ovom istraživanju za to krivila aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, dok 9 % odsto njih veruje da bi za to bile krive Sjedinjene američke države. Da bi za to bili krivi „Srbi kao narod“ smatra 8 odsto ispitanika. Priznanje Kosova doživljava se kao vrlo štetan scenario za građane Srbije, a sama reč „priznanje“ puna je emotivnog naboja i uglavnom se povezuje sa „izdajom nacionalnih interesa“ i izaziva osećaj „izdaje i razočaranja“. U istraživanju sprovedenom u 120 mesta u centralnoj Srbiji učestvovalo je preko 1.100 ispitanika.
Iako predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, vrlo često govori o temi Kosova, skoro 60% ispitanih navodi da im nije poznato šta je politika predsednika Vučića prema Kosovu. Međutim, upitani šta misle da bi mogao biti Vučićev plan za Kosovo, većina ispitanika (23%), smatra da je to priznanje Kosova u zamenu za članstvo u Evropskoj uniji. Nešto manji procenat ispitanih (21%) veruje da je plan predsednika Srbije da prizna Kosovo ukoliko severni deo Kosova pripadne Srbiji, objasnio je jedan od autora istraživanja CDDRI, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Nikola Jović, tokom prezentacije rezultata na devetom Beogradskom bezbednosnom forumu.
Kada je članstvo Srbije u EU u pitanju, 65% ispitanih veruju da je priznanje Kosova uslov za članstvo, ali čak 71% građana ne bi podržalo eventualnu odluku vlade da u zamenu za članstvo u EU prizna Kosovo.
Na potencijalnom referendumu o dogovoru sa Prištinom, od sedam ponuđenih scenarija, nijedan ne bi bio prihvaćen od strane većinskog stanovništva, ali dogovor za koji bi glasalo najviše ispitanih (36%) je dogovor kojim Srbija priznaje Kosovo u zamenu za četiri severne opštine, ZSO na jugu i eksteritorijalnost manastira SPC. Potom sledi sporazum kojim Srbija ne bi priznala Kosovo, ali bi prihvatila članstvo Kosova u UN u zamenu za ZSO za koji bi na referendumu glasalo 32% građana. Razmenu teritorija po principu četiri severne opštine za delove opština Preševo i Bujanovac prihvatilo bi 15% ispitanih.
Da Aleksandar Vučić može u jednom trenutku da prizna nezavisnost Kosova, veruje 45% ispitanih. Najveći broj ispitanih bi se u slučaju priznavanja Kosova od strane Srbije osećalo tužno (23%), zatim izdano (17%), ljuto (13%), razočarano (12%), dok bi nešto manje od 10% bilo indiferentno prema takvoj odluci.
U slučaju da u periodu od 3 do 5 godina ne bude dogovora između Beograda i Prištine, većina ispitanih očekuje pesimističan razvoj događaja. Da bi takav scenario doveo do masivnih kršenja prava kosovskih Srba, smatra 78% ispitanih, 74% očekuje porast nacionalizma i kod jednih i kod drugih, a 72% očekuje novi konflikt. Način komunikacije predsednika Vučića, posebno kada je tema Kosova u pitanju, ali i uloga medija u tom procesu jedna je od ključnih tema ovog istraživanja koje u jednom od glavnih zaključaka navodi: Komunikacija predsednika Vučića o Kosovu i način njegove vladavine proizvode mnogo kontraefekata. On ni kod najvernijih podržavalaca ne uspeva da dobije podršku za rešavanje pitanja Kosova, ali svojim nastupima odbija deo glasača koji „realističnije“ gledaju na problem Kosova, navodi se u istraživanju.
Autori istraživanja, Nikola Jović i Milan Krstić, takođe asistent na FPN-u objašnjavaju da, kada je Kosovo u pitanju, u srpskoj javnosti prevladavaju dva ključna načina posmatranja ovog pitanja – emotivni „Kosovo je Srbija“ i racionalni „Mi smo previše slabi da bismo se suprotstavili stranim silama po pitanju Kosova“.
I dok predsednik Vučić najčešće šalje poruke iz „racionalnog spektra“, poput „Kosovo nije Srbija“, „na Kosovu nemamo ni milimetar“ i slične, ova poruka ne stiže do osoba koje su podržavaoci trenutne vlade, a u kojima uglavnom i dalje preovladava emotivniji način posmatranja kosovskog pitanja. Naprotiv, skloniji da na taj način shvate poruku predsednika su oni koji se informišu iz medija poput N1 i Nova S, ali Vučić ne uspeva da osigura podršku ni tog dela publike zbog načina njegove vladavine, navode autori istraživanja.
Za „neuspeh“ predsednika da najpre svojim podržavaocima prenese poruku da je potrebno racionalno pristupiti po pitanju Kosova, autori istraživanja „krive“ medije, i to upravo one medije koji su označeni kao „bliski vladi“.
Većina građana centralne Srbije se informiše preko TV stanica i to RTS-a (47%), a zatim slede Pink (19%) i N1 (14%), s druge strane, najčitanije novine su Blic (26%), Kurir (15%), Informer (14%) i Danas (10%).
Kako rezultati istraživanja pokazuju, upravo ključni štampani mediji koji oblikuju uverenja o Kosovu su Kurir, ALO, Informer i Telegraf kao i televizije RTS, RTV, Pink i Happy. Ovo su i mediji koje najviše prate osobe koje podržavaju trenutnu vladu i politiku predsednika Vučića prema Kosovu.
Većina tih medija, međutim, ne proizvodi efekat pojačivača Vučićevih „realističnih“ poruka o Kosovu, jer predsednik ne uspeva da utiče na stav svojih najvernijih podržavalaca o Kosovu.
Naprotiv, kako pojašnjavaju istraživači, ovi mediji naizgled aktivno pokušavaju da zamene postojeći realan „emotivni“ stav o Kosovu (koji glasi Kosovo je Srbija i koji preovladava kod osoba koje podržavaju Vučića), novim, isto tako emotivnim stavom „Mi ne možemo da živimo sa Albancima“.
Upravo zato osobe koje se uglavnom informišu iz medija koji se u delu javnosti vide kao pro-vladini imaju veću etničku distancu prema Albancima kao narodu i jača nacionalistička osećanja, tvrde istraživači.
Inače, vesti sa Kosova zavređuju pažnju skoro polovine građana centralne Srbije od kojih 45% prati vesti u vezi sa Kosovom.
