Jutro u Idlibu, kako javljaju agencije, neobično je mirno. Nema vojnih aviona na nebu, nema detonacija i artiljerijske vatre, čak ni uobičajenih uličnih sukoba. U noćašnjoj razmeni vatre, poslednjoj pucnjavi posle sporazuma postignutog u Moskvi, kako javljaju mediji, poginulo je devet džihadista koji pripadaju snagama pobunjenika protiv sirijskog režima, kao I šest Asadovih boraca. I onda je nastupilo zatišje.
Turska i Rusija dogovorile su juče da prekinu vatru u sirijskoj pokrajini Idlib, saopštili su u Moskvi ruski predsednik Vladimir Putin I turski lider Redžep Erdogan. To je pokušaj da se zaustave sukobi koji su u protekla tri meseca raselili skoro milion ljudi sa severa Sirije. Vladimir Putin je izrazio nadu da će ovaj dogovor zaustaviti vojnu akciju u poslednjem velikom vojnom uporištu pobunjenika u Siriji I da će zaustaviti patnje civila I sve veću humanitarnu krizu.
Erdogan je rekao da će primirje stupiti na snagu u ponoć I da će zajedno pružati pomoć civilima. On je, međutim, dodao da je Turska zadržala pravo da odgovara na sve napade na terenu, koji dolaze od snaga Asadovog režima.
Dogovor predviđa da se oslobodi autoput M4 na severu Sirije, dužkojeg bi trebalo da se uspostavi bezbednosni koridor, kojim će krajem meseca početi da patroliraju zajedničke ruske I turske vojne patrole.
Rusija podržava sirijskog predsednika Asada , a Turska pobunjenike protiv njega. Ofanziva Asadovih snaga na teritorijama koje su držali pobunjenici dovela je do oštrih borbi u kojima ima stotine poginulih i uzrokovala je veliku humanitarnu krizu. Ruska vojska je u više navrata intervenisala protiv pobunjeničkih snaga.
Turska vojska , druga po snazi u NATO paktu je poslednjih nedelja usmerila trupe i opremu u region Idliba, kako bi pomogla pobunjeničkim snagama da odbiju Asadovu ofanzivu.
Sirijski predsednik se zakleo da će osloboditi svaki santimetar sirijske teritorije, ali njegova iscrpljena vojska uveliko zavisi od ruske vojne pomoći, ali i iranskih milicija na terenu.
Ukoliko primirje zaživi , predstoja ozbiljna akcija da se zbrine oko milion izbeglica koji se nalaze u regionu, da se uspostavi sloboda kretanja i krene u obnovu srušene infrastrukture.
