Nikada Nobelova nagrada za književnost nije izazvala toliko oprečnih stavova u javnosti ,kao ovogodišnja , dodeljena Peteru Handkeu. Austrijski pisac, autor više od 70 proznih radova, dvadesetak pozorišnih komada, dobio je prestižno priznanje za “ uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju I specifičnost ljudskog iskustva”. Nobelov komitet je saopštio ovakvo obrazloženje za nagradu koja decenijama laureatima obezbeđuje počasno mesto u istoriji književnosti. Dok je švedski kralj Karl Gustav je uručivao priznanje Handkeu, potestovala je grupa građana ispred “Koncerthausa” nazivajući taj čin “sramotom za čovečanstvo”. Među okupljenima je, između ostalih, bila Alida Bremer, nemački pisac hrvatskih korena, nemačka i francuska novinarka Elke Šmiter i Florens Hartman, američki novinar Roj Gatman, Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari, švedska novinarka Kristina Doktar, član norveškog Helsinškog komiteta Enver Đuliman, kao i Mirsad Duratović, predsednik Regionalnog saveza Udruženja logoraša regije Banjaluka. U ime okupljene grupe govorio je političar iz BiH, koji živi u Švedskoj, Alen Musaefendić. Poručio je da okupljeni traže da se Handkeu oduzme nagrada jer podržava srpske ratne zločine počinjene u BiH.
Onima koji su se protivili da Handke dobije ovo priznanje pridružili su se brojni pisci, NGO aktivisti, pa čak I premijeri, vlade I države…Bivši sekretar Švedske akademije nauka Peter Englund, koja dodeljuje Nobelovu nagradu za književnost, rekao je da će bojkotovati ovogodišnju dodjelu zbog odluke da se nagrada dodeli austrijskom piscu. Nakon Kosova, Albanija , Severna Makedonija i Turska takođe neće neće prisustvovati ceremoniji dodjele Nobelovih nagrada u Stokholmu zbog kontroverznog ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost Petera Handkea. Bojkotu su se pridružile I Hrvatska I BiH.
Handkeu se zamera što je , kako se navodi, podržavao “zločinca Slobodana Miloševića”, “podržavao genocid u Bosni I na Kosovu”…Peticija na internetu protiv Handkea do sada je okupila 60 hiljada potpisa.
Handke je dobio nagradu za književnost. Tu nagradu osporavaju iz političkih motiva I razloga. Među onima koji je osporavaju su mnogi koji I dalje vode “rat” na prostorima bivše Jugoslavije. Dobar deo njih je na svoj način “učestvovao” u tom prljavom ratu. Mnogi su I doprineli da taj rat bude što gori. Najveći broj njih je “naplatio” to svoje ratovanje. I još naplaćuju. I ovaj protest protiv Handkea je za većinu njih “poslovni” potez. Protestu su se pridružili brojni novinari koji su izveštavali sa prostor bivše Jugoslavije – Kristiana Amanpur iz CNN, kao I Roj Gatman , američki novinar koji je dobio Pulicerovu nagradu za priču o koncentracionim logorima u kojima su “Srbi mučili Muslimane”. Iako su tu priču su mnogi osporavali, iako je novinar video srpske logore, a prikrio logore koje su formirali Bošnjaci I Hrvati, nagrađen je Pulicerom.
Handkeova nagrada je s jedne strane oskrnavljena. S druge strane urušen je kredibilitet Nobelovog komiteta. Ima I onih koji veruju da je protivljenje važnih ličnosti zapravo besplatna reklama za austrijskog pisca, obzirom da ga anatemišu oni koji su vodili I podsticali prljavi rat, dolivali ulje na vatru balkanskih etničkih razmirica u kojima su izginule desetine hiljada ljudi , a region besmisleno razoren I još uvek ne može da se oporavi od rtnih krvarenja.
Komitet je nagradu dodelio Handkeu, a druga strana je tu nagradu simbolično “ dodelila “ Miloševiću, vezujući Nobelovo priznanje za podršku nekadašnjem predsedniku Srbije.
Još će , verovatno, biti mnogo sporenja oko ove nagrade. Političke floskule su dominantne za sada. Sigurno će doći vreme da o Handkeovim knjigama reč kažu I književni kritičari. Možda će do tada I oni koji sa protestuju promeniti mišljenje. Uslov je da pročitanju ono što je Handke pisao. Jer, politika je prolazna, a umetnost – večna.
Nobel za Handkea – politika je prolazna, a umetnost – večna
