Rusija će se suprotstaviti planiranom američkom raspoređivanju raketa dugog dometa u Nemačkoj jer tu akciju NATO-a smatra ozbiljnom pretnjom za rusku bezbednost, saopštio je Kremlj.
Sjedinjene Države i Nemačka saopštile su na NATO samitu u Vašingtonu u sredu da će početi s raspoređivanjem oružja dugog dometa u Nemačkoj 2026. godine kako bi demonstrirale svoju posvećenost NATO-u i evropskoj odbrani.
U pripremi je, kako su rekli, “sporadično raspoređivanje” za dugoročnije stacioniranje koje će uključivati SM-6, krstareće rakete tomahavk i hipersonično oružje sa dužim dometom od trenutnih kapaciteta u Evropi.
Nemački kancelar Olaf Šolc pohvalio je plan koji omogućava raspoređivanje američkih raketa dugog dometa u njegovoj zemlji, rekavši da se savršeno uklapa u nemačku strategiju odvraćanja.
“Ova odluka je dugo pripremana i ne predstavlja nikakvo iznenađenje za one koji su uključeni u politiku bezbednosti i mira”, istakao je Šolc. “Uostalom, savršeno se uklapa u bezbednosnu strategiju nemačke vlade” dodao je juče.
Nemačka je jedna od nekoliko NATO zemalja u kojima je stacionirano američko nuklearno oružje, ali postoji protivljenje dela javnosti još iz vremena kada je tadašnja Zapadna Nemačka bila na prvoj liniji fronta tokom Hladnog rata.
Unutar Šolcove vladajuće koalicije najveće protivljenje, prema pisanju Rojtersa, izražava partija Zeleni iz koje su kazali da nisu bili adekvatno upućeni i da je odluka suprotna budžetnom sporazumu koji je dogovoren nakon dugih i teških pregovora.
NATO je u sredu objavio da je spremna nova američka baza vazdušne odbrane u severnoj Poljskoj, dizajnirana da detektuje i presretne napade balističkim projektilima u okviru šireg NATO raketnog štita.
Na pitanje o ishodu NATO samita portparol Kremlja Dmitrij Peskov je kazao: “Severna atlantska alijansa je ponovo jasno potvrdila svoju suštinu. To je savez stvoren u eri sukoba sa ciljem održavanja sukoba”.
“Tenzije na evropskom kontinentu eskaliraju” i zbog toga Kremlj prati približavanje NATO vojne infrastrukture“, rekao je on. “Vidimo odluke donete u NATO-u da se stvore zasebni logistički centri u gradovima na Crnom moru, otvaranje dodatnih objekata u Evropi, i vidimo da se, zapravo, vojna infrastruktura NATO-a konstantno i postepeno pomera ka našim granicama”, rekao je Peskov.
“To nas obavezuje da veoma duboko analiziramo donete odluke. To je veoma ozbiljna pretnja za nacionalnu bezbednost naše zemlje. Sve to zahteva da primenimo promišljen, koordinisan, efikasan odgovor kako bismo odvratili i suprotstavili se NATO-u”.
Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov kazao je da je Moskva predvidela američko-nemački potez u vezi s raketama za koji je kazao da je osmišljen kako bi zastrašio Rusiju i izazvao dodatnu destabilizaciju regionalne bezbednosti i strateških odnosa.
“Neophodni rad na pripremi balansiranja kontramera relevantnih ruskih agencija počeo je unapred i sprovodi se na sistemskoj osnovi”, navodi se u saopštenju Rjabkova objavljenom na sajtu ministarstva.
“Bez nervoze, bez emocija, razvićemo vojni odgovor, pre svega, na ovu novu igru”, kazao je on za agenciju Interfaks.
Prošlog meseca Putin je kazao da Rusija treba da obnovi proizvodnju nuklearnih raketa srednjeg i kratkog dometa, a zatim da razmotri gde će ih rasporediti, nakon što su SAD rasporedile slične rakete u Evropi i Aziji.
On je ranije govorio da je dogovoreno da se takve rakete ne raspoređuju u ruskoj baltičkoj eksklavi Kalinjingrad, ali je kazao da su SAD obnovile njihovu proizvodnju, rasporedile ih u Danskoj i na Filipine.
Rojters podseća da je raspoređivanje raketa sa dometom većim od 500 km bilo zabranjeno do 2019. godine prema Sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) koji su 1987. godine potpisali Mihail Gorbačov ispred Sovjetskog Saveza i tadašnji predsednik SAD Ronald Regan.
Međutim, Sjedinjene Države su se povukle iz Sporazuma INF 2019. godine, navodeći da Moskva krši sporazum, što je Kremlj negirao.
