Dok šefovi diplomatija EU u Helsinkiju s partnerima sa Zapadnog Balkana razmatraju “regionalnu saradnju”, predsednik Emanuel Makron je od francuske diplomatije zatražio da radi na “ponovnom ugradjivanju Zapadnog Balkana u reljef i geografiju Evrope”.
“Imati evropsku strategiju, znači imati na umu granice Evrope”, naglasio je Makron na svom godišnjem skupu s ambasadorima Francuske u svetu.
Makron je podvukao da se u “svetu koji se strategijski i geopolitički menja”,u sklopu evropskih granica Francuska mora ponovo angažovati “s našim susedima i zemljama koje nas duboko vole, da ne bismo neevropskim silama prepustili da tu deluju umesto nas”.
Francuski predsednik je naveo da će “inače o Zapadnom Balkanu odlučivati SAD, Rusija i Turska” i dodao da “i tu Nemci imaju svoje zamisli, a moram reći delotvornije i više strateške od naših”.
“Želim da se u to ponovo ulože sredstva i rad”, rekao je predsednik uz opasku da je u julu u Srbiji primetio da je “ludo to da je još 2001. godine bila poslednja poseta” nekog šefa francuske države Srbiji.
“Kad pogledam šta mi tamo ulažemo, recimo na kulturnom polju, javnom polju, to je mnogo manje nego što ulažemo u države strategijski mnogo manje manje važne i mnogo udaljenije od nas, a mi smo tamo (u Srbiji) sjajno dočekani”, ocenio je Makron.
On se založio za jačanje Evrope čiji su temelj Humanizam, Renesansa i Prosvetiteljstvo, ali i zaključio da “bez sumnje doživljavamo kraj zapadne prevlasti u svetu”.
