Juče je namčki parlament usvojio paket zakona o migracijama kojima se regulišu prava podnosilaca zahteva za azil, ali i regulišu proces proterivanja onih koji protivzakonito borave u Nemačkoj.
Za balkance je najvažniji deo ovog zakonskog paketa koji reguliše useljavanje stručne radne snage iz zemalja koje nisu članice EU.
Iako je u diskusiji upozoreno da uvoz radne snage izazvao smanjenje radnih sati, a samim tim izvršio pritisak na domaće radnike, svi su se složili da Nemačka mora da ima ozbiljnu strategiju u privlačenju stručnjaka.
Zakon se odnosi ne samo na stručnjake već I na sve koji pronađu zaposlenje, za sva zanimanja, a ne samo za deficitarna kako je stari zakon propisivao. Omogućeno je , takođe, da oni koji žele da rade u Nemačkoj sada imaju pravo da dođu u ovu državu na šest meseci i da traže posao. Uslov je da mugu u tom periodu sami da se izdržavaju.
Nemački mediji, međutim, navode da je najveća novina to da nemački poslodavac više ne mora dokazivati da na EU tržištu nije uspeo da pronađe adekvatnu radnu snagu. T
To je bio izričit zahtev socijaldemokrata kojem su se demohrišćani protivili.
Zakon predviđa bezbedniji I lakši proces priznavanja stranih stručnih diploma I uverenja o stručnoj spremi. Stručna sprema će biti priznavana u procsu izdavanja vize. Posebna pravila će važiti za useljenike starije od 45 godina. Oni će dobiti dozvolu jedino u slučaju da im radni ugovor garantuje zaradu od najmanje 3.700 evra bruto kako u starosti ne bi pali na teret države zbog premalih penzija.
