Kada je ruski predsednik Vladimir Putin otpustio pedesetpetogodišnjeg Vladislava Surkova, jednog od svojih najslavnijih savetnika, tvorca “putinizma” i “vertikale moći”, o čijem se odlasku se sedmicama govorilo, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio da će umesto Surkova kao glavni čovek za odnose s Ukrajinom biti zamenik ruskog premijera Dmitrij Kozak, to je za čitav svet bila prvorazredna senzacija. Mnogo veću pažnju je privukla ta vest nego Putinova odluka da premijer Rusije bude Mihail Mišustin, relativno anononimni šef poreske službe. Ove dve promene su, svaka na svoj način demonstrirale moć ruskog vladara i pokazuju kojim će putem voditi zemlju. „Putin odsekao desnu ruku“, „Smenjen najmoćniji čovek u Kremlju“, „Otpušten tajanstveni savetnik“ – to su samo neki naslovi „zbunjenih“ medija. Mišustin je aparatčik, bez političkih ambicija, čovek zadatka koji ništa ne prepušta slučaju – idealan premijer koji će sprovoditi Putinove namere.
Surkov je strateg koji je rešavao ozbiljne krize, teško, bolno, uz puno žrtava, ali ih je stizao do cilja koji je Putin odredio. Dok je bio na vrhuncu moći, ništa nije moglo da se dogodi u ruskoj politici bez učešća Vladislava Surkova, koji je na neki način delao iz senke. Kontrolisao je političke partije u Dumi i grupe mladih na ulicama koje su za Putina. Podržavao je umetnike koji su se protivili politici Kremlja, mnogi su sumnjali i da i kontroliše opoziciju.
Obrazovan i naizgled neuništiv, privukao je širok spektar kulturnih referenci, od zapadnih medija preko bit poezije do gangsterskog repa, zapravo sve dok nije preuzeo kompletnu vlast za sebe i šefa. Prvi put je pokazao pravo lice tokom masovnih protesta protiv Putinove vladavine u periodu između 2011. i 2012. godine. Iako je bio svemoćan, nije bio sposoban da kontroliše šta se dešava na ulicama, što je mnogima izgledalo kao neuspeh ili još gore – izdaja. Kada se vratio kao čovek koji je vodio rat na istoku Ukrajine, oni koji su ga dobro poznavali, primetili su nemirnog čoveka umanjenih moći – „zlatni kavez”- kako je opisao jedan bivši prijatelj njegovu novu ulogu. A sada je i to nestalo.
“Surkov i dalje radi za Kremlj”, rekao je Peskov, ne precizirajući koje će poslove obavljati.
Ovo nije prvi put da je Surkov otpušten – a , možda ni poslednji put, ocenjuje BBC.
Dmitrij Kozak koji je zamenio Surkova je, inače, rođen u sovjetskoj Ukrajini, a Surkova su, dok je bio zadužen za odnose sa Ukrajinom mnogi u Kijevu smatrali “tvrdim” sagovornikom i to u situaciji zategnutih odnosa između Moskve i Kijeva, nakon što je Krim pripojen Rusiji 2014. i nakon što je Moskva podržala proruske borce u Donbasu.
U sukobima u Donbasu poginulo je više od 13.000 ljudi, a Rusija negira bilo kakvu ulogu u tom sukobu.
Ruska opozicija ne podnosi Surkova jer je on iz predsedničke administracije početkom 2000. organizovao uspostavljanje sistema vlasti pomoću kontrolisanih medija, poslušne opozicije u parlamentu i gušenja protesta.
Surkov je tvorac koncepta “vertikale moći”, državne moći koja ovisi samo o Vladimiru Putinu.
Od 2014. on je glavni ruski strateg u ukrajinskoj krizi, obeleženoj pripojenjem Krima 2014. godine i sukobom snaga Kijeva i proruskih separatista na istoku zemlje.
Bio je opsednut sprečavanjem prozapadnih narodnih pobuna koje su izbile u nekoliko bivših sovjetskih republika, poput Narandžaste revolucije u Ukrajini 2004. i Revolucije ruža u Gruziji 2003. godini.
Dok Moskva ne priznaje da finansijski i vojno podržava separatiste, Surkov ne skriva lične veze s njima. Na pogrebu Aleksandra Zaharčenka, jednog od vođa pobunjenika na istoku Ukrajine, ubijenog 2018, javno ga je nazvao “bratom”.
Zapadne sankcije nametnute Rusiji upravo zbog njene uloge u sukobu na istoku Ukrajine, Surkov je nazvao “političkim Oskarom” i “velikom časti”.
Uprkos tome, Surkov je strastveni ljubitelj američke kulture, obožavalac repera Tupaka Šakura čija je fotografija uz Če Gevarinu bila na zidu njegove kancelarije u Kremlju.
Rođen je 1964, od oca Čečena i majke Ruskinje, a karijeru je počeo 1987. u banci Menatep u koju ga je zaposlio Mihajlo Hodorovski, čovek koji je izrastao u oligarha i milijardera i postao najveći neprijatelj Vladimira Putina.
Surkova je Kremlj uočio i zaposlio nešto pre iznenadnog povlačenja Borisa Jeljcina s predsedničke dužnosti krajem 1999. s dolaskom Putina na vlast.
Sukrov je i autor romana s političkim zapletom koje piše pod pseudonimom (Natan Doubovicki), a piše i tekstove za pesme ruske rok grupe Agata Kristi. Smena Surkova objavljena je predsedničkom uredbom na stranici Kremlja.
