Koronavirus najviše ugrožava starije osobe kod kojih stopa smrtnosti od 65. godine naviše raste. U Kini je, na primer, stopa smrtnosti među inficiranima starim do 40 godina – 0,2 procenta, između 70 i 79 godina – 8 procenata, a među starijima od 80 godina – 14,8 procenata. Zato se preporučuje da se narednih nedelja povede računa pre svega o zaštiti starijih ljudi, posebno onih koji su već oboleli, ili su bili oboleli, od nekih drugih bolesti.
Ta rizična grupa bi trebalo da izbegava velike skupove, koncerte i slično.
Većina umrlih od virusa je već pre inficiranja bila bolesna. Prema analizi koju je Svetska zdravstvena organizacija sprovela u Kini, ugroženi su pre svega stariji ljudi sa bolestima srca i krvnih sudova, dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, hroničnim oboljenjima disajnih puteva i kancerom.
Prema navodima SZO, muškarci mnogo češće oboljevaju od SARS-CoV-virusa nego žene. Stopa srmtnosti u Kini je među muškarcima sredinom februara bila 2,8 odsto, a među ženama 1,7 odsto. Slična raspodela je postojala još 2003. Kada je izbio SARS u Hong Kongu. Pa i normalan sezonski grip teže pogađa muškarce nego žene.
Imuni sistem žena je otporniji. Za to je odgovoran pre svega hormon estrogen koji podstiče rad imunosistema i snažno se bori protiv izazivača bolesti. Muški testosteron, za razliku od njega, blokira imuni sistem.
Pored genetskih predispozicija, bitan je i način života. Muškarci često žive nezdravije od žena. U Kini, na primer, puši oko 52 odsto svih muškaraca, dok ni tri odsto žena – ne puši. A pluća narušena pušenjem su osetljivija na virus. Naravno da i deca mogu da se zaraze, ali ona ne oboljevaju i ispoljavaju samo slabe simptome. Još nije tačno objašnjeno zašto je to tako. Medicina smatra da kod dece deluje takozvani urođeni „nespecifični sistem“.
Zaštita od prvih izazivača bolesti se dobija već u fazi fetusa, a kada se dete rodi, sa majčinim mlekom. U urođenu zaštitu organizma spadaju i ćelije koje napadaju izazivače bolesti koji u telo dospevaju preko sluzokože ili kože.
Ova „pasivna imunizacija“ je obično dovoljna za period dok se imunosistem deteta ne uspostavi u punoj meri. A to se dešava do 10. Godine života.
A i posle toga imuni sistem čitavog života ostaje sposoban da uči kako da se bori protiv drugih izazivača bolesti.
