Širom sveta niču nove 5G-mreže. Ali, pitanje da li bi zapadne vlade trebalo da isključe kineski koncern Huavej iz trke, još nije rešeno. Nemačka se prema Huaveju ponaša kao i prema ostalim koncernima. Za sada… Stvar je zapravo jasna: nemačka vlada opire se pritisku SAD I neće kategorički da isključi Huavej iz izgradnje mreže 5G u Nemačkoj. „Mi ne pravimo smernice za pojedinačne ponuđače“, rekla je kancelarka Angela Merkel. Prema tome, Huavej mora da ispuni sve standarde koji važe i za druge firme.
U ponedeljak (18.11.) ministar u kancelarkinom uredu Helge Braun rekao je da je nemačka vlada podnela zakon „u kojem su bezbednosni zahtevi dodatno pooštreni“.
„Polazim od toga da će biti ponuđača koji možda neće ispuniti te zahteve“.
Braun je dodao da svi oni koji hoće da postavljaju 5G moraju da „ispune i dokažu“ bezbednosne standarde. A da li Huavej to može, „to će se pokazati“. No, kritike na račun politike ne jenjavaju. „Nehat je to što se, kada je reč o bezbednosno relevantnoj digitalnoj infrastrukturi, i dalje polaže na koncerne iz autoritarnih država“, napisali su Franciska Brantner i Konstantin fon Noc, poslanici Zelenih u Bundestagu, u tekstu objavljenom u novembru u listu Handelsblat.
Pre toga su već pojedini članovi vlade i neki poslanici Bundestaga tražili da se Huavej isključi iz trke iz bezbednosnih razloga. I nemačka obaveštajna služba BND ima svoje rezerve. Infrastruktura „nije podesan predmet za koncern kome se ne može verovati u potpunosti“, rekao je šef BND Bruno Kal pred nadležnim odborom Bundestaga.
„Politizacija kibernetičke bezbednosti“
U Huvaeju se nadaju da nemačka vlada neće zbog toga skrenuti sa svog kursa. „Pozdravljamo potez nemačke vlade da se za sve one koji hoće da postavljaju 5G-mrežu obezbede isti uslovi“, saopštio je koncern: „Jedinstveni standardi su pravi put da se obezbedi fer takmičenje“.
Osim toga, „politizacija kibernetičke bezbednosti“ ometa tehnološki razvoj. „Huavej će i dalje transparentno raditi sa regulatornim organima, klijentima i organizacijama kako bi osigurao bezbednost mobilnih mreža“, piše u izjavi kineskog koncerna koji sa oko 180.000 zaposlenih ostvaruje obrt od gotovo 100 milijardi evra godišnje.
Huavej je kao proizvođač mobilnih telefona na drugom mestu u svetu, iza južnokorejskog Samsunga, ali ispred Epla iz SAD. Kada je reč o mrežnoj tehnici, konkurencija dolazi iz Evrope – Nokija iz Finske a Erikson iz Švedske. Obe firme imaju po više od 100.000 zaposlenih i obrte veće od 20 mlijardi evra.
Zajedno sa Huavejem te firme dele među sobom tržište 5G-mreža širom sveta. Kao mnogo manji takmaci su tu prisutni i ZTE iz Kine i Samsung iz Južne Koreje.
Veliko ćutanje
Ako sada na ovom tržištu sa relativno malo učesnika najveća firma – Huavej – bude isključena iz trke iz političkih razloga, od toga će profitirati „teškaši“ Nokija i Erikson. No, predstavnici tih firmi su na upit DW bili vrlo uzdržani.
„Svaka zemlja mora da odredi svoje prioritete“, rekao je Tomas Noren koji je u Eriksonu zadužen za globalno tržište 5G: „Nemamo stav o odlukama nemačke vlade“. On je dodao da su važni fer uslovi takmičenja za sve učesnike.
Razlog za uzdržanost je jasan: u diskusiji koja se u brojnim zemljama vodi ne samo tehničkim, već i političkim, argumentima, za firme koje su aktivne u čitavom svetu ne bi bilo pametno da se previše konkretno izjašnjavaju. Nokija i Erikson nisu aktivni samo u SAD, već i u Kini.
I naučnici su uzdržani. DW se obratio nemačkim institutima za informacionu tehniku, No, nijedan naučnik nije htei da javno iznese sud o tome po čemu se različiti proizvođači razlikuju ili koliko su proverljive garantije firmi da u njihovoj tehnici nema ugrađene tehnike za špijunažu.
Huavejevi evropski konkurenti
Ni u Nokiji ne žele da govore ni o politici ni o konkurenciji, već samo o sopstvenim sposobnostima. „Nokija u principu može da postavlja 5G-mreže u obimu koji je neophodan u Nemačkoj, kao što to već činimo u Južnoj Koreji i SAD“, rekao je jedan portparol tog koncerna za DW.
Zajedno sa Eriksonom, Nokija je učestvovala u gradnji prve svetske komercijalne 5G-mreže koja je počela da radi u aprilu ove godine u Južnoj Koreji i prema navodima vlasnika mreže KT sada ima više od milion korisnika.
Erikson uz to i u Švajcarskoj za Sviskom gradi 5G-mrežu. „Sviskom hoće da još ove godine obezbedi 5G-standard za 90 odsto građana“, saopštio je koncern: „Oni to rade tako što sa Eriksonovom tehnikom transformišu postojeću mrežu 4G.“
Erikson je dosad učestvovao u postavljanju 23 komercijalne mreže u svetu sa standardom 5G, a Nokija – u njih 15.
Ta vrsta statistike se ne može dobiti od Huaveja. Jedna portparol te firme je za DW, međutim, rekao da je ona dosad sklopila „nešto više od 60 ugovora“ o postavljanju 5G-mreža. Nije mu dozvoljeno da to radi U Australiji, Novom Zelandu i Japanu.
Na kraju oktobra 2019 je 56 operatera mobilne telefonije širom sveta počelo da postavlja mreže 5G, a Huavej je isporučio već 400.000 baznih stanica. Poređenja radi, „u čitavoj Nemačkoj trenutno ima između 75 i 85 hiljada baznih stanica, većina sa standardom 4G“, rekao je jedan portparol Huaveja.
Spora gradnja u Nemačkoj
U Nemačkoj se sporo napreduje sa postavljanjem 5G-mreže. Operater Vodafon je prema izveštaju lista Velt dosad pustio u pogon 140 antena; Telekom – 150. Narednih meseci bi taj broj trebalo da se udvostruči.
Pri tome se upotrebljava i Huavejeva tehnika. Dosad nije bilo indicija da bi taj koncern ili kineska vlada mogli da se služe tom tehnikom za špijunažu; ni nemački Savezni zavod za bezbednost u informacionoj tehnici (BSI) još nema takve indicije.
