Nikada je nisam video takvu, nisam je doživljavao taj način. „Hladna toplota“ je izlazila iz zagušljive prostorije i njenog srca.
Oko nas dim i mala gužva, sitne duše bacaju „komentare“ koji nisu vredni ničije pažnje, pogotovo ne njene. Nju ništa ne zanima. Tako izgleda ponekad, kao da je ušla u svoj naduvani balon i iz njega ne želi da izađe jer je taj svet po njenoj meri.
Nema oštećen sluh, ali kad ne želi da čuje ona ne sluša. Samo nestane. Ne fizički, lako to radi.
Nekad bi čovek rekao da nema emocije, a u stvari je ona puna ljubavi, one neiskvarene. Njena duša ne podnosi nepravdu, ona je senzitivna na te stvari, zato i ume da ne sluša. Kao da se manje razočara.
„Njen Bog je moral“, tako je rekla jednom. Imalo je težinu zato što je to umela da dokaže na delu. Ne verujem u ljude koji na rečima imaju svoje svece i Bogove, uglavnom se samo kriju iza svojih nedela i tako teraju one koji bi stvarno poverovali. Ona se ne krije, sve što ona krije su njene emocije.
Kao da su bile „date“ nekome ko ih je zloupotrebio, samo zbog toga je ta ravnoteža strašno narušena i teško će da se vrati. Prava šteta bi bila ako bi se to desilo opet, ako bi neko zlouptrebio njeno srce. Možda bi oštećenje onda bilo trajno.
Ne znam zašto, sinoć sam poželeo da ga zauvek čuvam i spasim. Da „previjem“ svaku nepravednu ranu, ne da ranjavam. Možda je to sada nemoguće, ali tako neće ostati. Ne bi bilo pošteno.
Zagušljiva prostorija i njen uplašeni pogled ostaće zauvek u mojoj glavi, davno nešto iskrenije nisam video.
