U Vulvič Kraun sudu u Londonu danas će osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž biti saslušan po zahteva SAD o izručenju. Deset godina pošto je izneo u javnost stotine hiljada tajnih vojnih dokumenata koji su potresli svet, Asanž će odgovarati za špijunažu. To je delo za koje mu preti kazna od 175 godina zatvora. Optužnica u 18 tačaka tereti ga za saradnju sa pripadnikom vojne tajne službe koji je hakovao kompjutere u Pentagonu. Asanž je objavio tajne dokumente o ratu u Iraku i Avganistanu i, kako tvrdi optužba, doveo u opasnost živote američkih državljana.
Medijska udruženja i NVO koje se bave slobodom govora i građanskim pravima brane Asanža, tvrdeći da je proces protiv njega usmeren protiv elementarnih sloboda i slobodnih medija. Trampova administracija je ponudila Asanžu dogovor da bude oslobođen ukoliko potvrdi da Rusija nije bila umešana u curenje mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta. Osnivač Vikiliksa se, posle prisilnog prekida azila u ambasadi Ekvadora u Londonu ( gde se sklonio da bi izbegao izručenje SAD), nalazi u zatvoru Belmarš gde vladaju visoke mere bezbednosti. Do nedavno je Asanž boravio u paviljonu gde je stroga izolacija.
Ako sud odluči da izruči Asanža, o toj odluci se mora izjasniti britanska vlada. Vikiliks je 2010. objavio oko pola miliona tajnih dokumenata koji između ostalog svedoče o ratnim zločinima američkih vojnika u Iraku i Avganistanu. Time je potpuno promenjena javna percepcija ovih ratova. Sledeći udarac na verodostojnost američke spoljne politike usledio je godinu dana kasnije kada je Vikiliks objavio preko 250.000 poverljivih depeša američke diplomatije. Zbog toga je nekoliko vodećih američkih političara opisalo 48-godišnjeg Australijanca, Asanža, kao „haj-tek teroristu“ kojeg treba goniti svim sredstvima. Sadašnji ministar spoljnih poslova Majkl Pompeo je 2017, tada još kao šef CIA, nazvao Vikiliks „nedržavnom neprijateljskom tajnom službom“.
Još 2010. Asanž je optužen od strane jednog porotničkog suda koji je zasedao u tajnosti. Tek od 2019. su tačke optužnice poznate javnosti.
Pre nekoliko dana preko 200 lekara je u stručnom časopisu Lanset apelovalo zbog lošeg zdravstvenog stanja Asanža. Ako Asanž umre u zatvoru, to će biti posledica mučenja, stoji u otvorenom pismu. U međuvremenu se njegovo zdravstveno stanje navodno popravilo. Asanž pati od depresije, bolesti ramena i zuba. Nema pristup računaru, a do nedavno u ćeliji nije smeo da ima ni sudske spise. Suđenje će trajati sedam dana, a biće nastavljeno u maju.
Veliki deo medija u svetu tvrdi da je Asanžu uskjraćeno pravo na pošteno suđenje.
Asanža jedni smatraju herojem slobode medija zbog toga što je, objavljujući dokumenta o ratovima, pokazao funkcionisanje američke ratne mašine, njene skrivene interse, brutalnost i besprozornost. Drugi tvrde da je izdajnik, kriminalac koji je ugrozio SAD i njene građane.
On je 2006. godine osnova Vikiliks, kao sajt specijalizovan za objavljivanje dokumenata o ratu, špijunaži, uglavnom javnosti nedostupnih podataka. Kako j esam govorio „divovska biblioteka najtraženijih dokumenata na svetu“. U žižu javnosti je došao objavljujući snimak ubistva civila i dvojice novinara Rojtersa u Bagdadu 2007. godine. Taj snimak j epratilo 90 hiljada poverljivih američkih dosijea, kao i 400 hiljada dokumenata iz Iraka.
Svet je potreslo objavljivanje 250 hiljada depeša američkih diplomata iz celog sveta. Deo te dokumentacije je bio vezan i za Srbiju i ocene , analize i informacije američkih diplomata o aktuelnoj situaciji u našoj zemlji.
Heroj ili špijun ?
