Da se ne zavaravamo, građanin pokorni je neprekinuto žrtva laži i dezinformacija, bespomoćan pred orvelovskom sintagmom da je vest istina, ali, nažalost, i istina vest, ocenio je u autorskom tekstu za Ekspres predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić.
Oni koji pokušavaju da shvate i objasne život koji živimo tvrde da smo u „vremenu postistine“. Bilo bi, čini mi se, nedopustivo pojednostavljivanje da tu zanimljivu konstrukciju doslovno shvatimo kao eufemizam za laž, ocenio je Kostić.
Pre će biti, smatra on, da se ispituje važnost konteksta u kome se kristalizuje ono što smo definisali kao istinu, sam proces te kristalizacije nas je naveo do ne i naivnog zaključka da se „istina“ može stvarati i krojiti, gotovo od slučaja do slučaja, od potrebe do potrebe.
Osećam, ipak, potrebu da rehabilitujem laž – homo sapiens laže od samog početka, navodi Kostić.
Prema njegovim rečima, psihoanalitičari će upozoriti da onaj ko tvrdi da nikada nije lagao, a ispostavi se, istina izuzetno retko, da je takva tvrdnja tačna, zaslužuje da se posebna pažnja i briga posvete njegovom mentanom zdravlju.
Ova tvrdnja se ne odnosi na političare, koje karakteriše „neobičnost da veruju svojim govorima“, ukazao je Kostić.
Kostić je rekao da se lakše prihvata zavera nego konfuznost, koja je uticajni faktor realnosti.
Stoga, pristojni ljudi ne smeju sebi da postavljaju pitanje ko smo mi da nečemu i nekom ne bismo bezrezervno verovali, konstatovao je on.
