Izborni poraz turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Istanbulu mogao bi da bude početak kraja njegove vladavine. Birači su glasali za opozicionog kandidata Ekrema Imamoglua, koji je i na ponovljenim izborima pobedio u trci za gradonačelnika. To je odgovor građana na autoritarnu vladavinu Erdogana, a posebno na njegovu ekonomsku politiku.
Ovo je najveća kriza Erdoganove vlasti od 2016. godine kada je bio neuspeli pokušaj puča, posle kojeg je on krenuo u masovnu čistku vojnog vrha, pravosuđa i medija. Tvrdilo se tada da su američke tajne službe uplatile 3 milijarde dolara na račune turskih oficira, za organizaciju rušenja Erdogana. On je posle tog udarca ostao na nogama, kako je govorio, zahvaljući pomoći Rusije.
Posle izbornog poraza u Istanbulu Rusija nema načina da mu pomogne. Poraz Erdoganovog kandidata je težak posebno zbog toga što je on svoju političku karijeru započeo upravo u Istanbulu i što je prošlog leta na velika zvona promovisao ideju da u ovaj grad vrati administrativnu centralu Turske. To je značilo da planira da Istanbul ponovo postane glavni grad ili, kako su turski mediji ocenjivali, carski grad “sultana Erdogana”.
Erdoganov kandidat je osvojio 45 odsto glasova, a kandidat opozicije 55 odsto. U martu, na prvim izborima, izgubio je sa samo 14 hiljada glasova razlike. Sada ta razlika je skoro 800 hiljada, što govori o vrlo ubedljivoj pobedi opozicionog kandidata.
Zapadni mediji, koji već dugo upućuju žaoke na račun Erdogana, iako je Turska članica NATO, sada tvrde da je poraz rezultat njegovog “rastakanja demokratskih osnova Turske”. Erdogan je u martu izgubio u Ankari i u drugim velikim gradovima, ali nije priznao poraz u Istanbulu. Ovi izbori su pokazali da je loše procenio tražeći ponavljanje izbora. Ovaj poraz može da bude sudbonosan za njegovu vladavinu.
Opozicija je pronašla recept protiv Erdogana. Imamoglu je slao pozitivne poruke, osmehivao se na Erdoganove uvrede, bio je to civilizacijski iskorak u predizbornoj kampanji.
Sama Turska je pokazala da ima snažni potencijal u očuvanju demokratskih vrednosti, ma koliko demokratija stajala na staklenim nogama u ovoj zemlji.
Šta su Erdoganove alternative? Najverovatnije će jačati frakcijska borba u vladajućoj koaliciji i samoj Erdoganovoj stranci. Osim toga, donedavni Erdoganovi zapadni prijatelji sigurno neće sedeti skrštenih ruku. Bivši predsednik Erdoganove AKP, Abdulah Gul, koji je pod zaštitom Sjedinjenih država, kojeg Erdogan proganja strahovitom medijskom kampanjom, optužujući ga za izdaju zemlje je izjavio: “Božjom voljom će biti sve u redu”. Novoizabrani gradonačelnik Imamoglu je imao sličan slogan – “Sve će biti u redu”.
To je i u izbornoj kampanji izazvalo lavinu pretpostavki da su se “svi udružili protiv Erdogana”.
Izgubiti Istanbul znači izgubiti Tursku. Ovaj grad pokriva trećinu BDP zemlje. Analitičari ističu da je Istanbul bio agregat z afinansiranje Erdoganove stranke koja je ovaj grad kontrolisala poslednjih 25 godina.
Najveći problem za Erdogana je što su izbori u Istanbulu pokazali da se on može pobediti i pored neravnopravnih uslova i medijske blokade koju je sam nametnuo. Turci su sada svesni da ni pomoć iz državne kase nije pomogla Erdoganovom kandidatu.
Svima je jasno da Erdogan nije nepobediv. Posle 16 godina vladavine, bez Istanbula će biti manje novca na kojem se gradila Erdoganova karijera, biće mnogo manje para za subvencije njemu lojalnih biznismena i znatno manje građevinskih ugovora koji su , kako se tvrdi donosili bogate provizije vladajućoj stranci. Naravno, biće mnogo manje straha u narodu, a više slobode u medijima.
Političke prognoze idu do toga da se tvrdi da će na jesen biti vanrednih izbora. Opasnost za Erdogana je i bivši premijer Ahmet Davutoglu, koji važi za jednog od najboljih tumača i ideologa turskog razvoja. A tu je uvek prisutni američki kec iz rukava – Abdulah Gul, čije je ljude po čitavom svetu proganjao Erdoganov režim. Ima tvrdnji da bi
Davutoglu i Gul mogli da pocepaju Ergodanovu partiju.
Erdogan se sastaje sa Trampom i pokušaće da izgladi spor oko kupovine ruskih raketnih sistema S -400 i američkih borbenih aviona F-35. U taj razgovor, posle ovog poraza, Erdogan ulazi hendikepiran.
Tramp će imati sagovornika pod sedativima, baš onakvog kakvog priželjkuje.
Analitičari, doduše, retki, podsećaju da je Erdogan vešt političar i da u očuvanju vlasti ne bira sredstva i da se može sve očekivati – samo ne brzi pad Erdogana. Ipak, najveća opasnost za Erdogana je novi gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu.
On je novo lice demokratije u Turskoj. Oslobođen islamističkog nasleđa, vodiće ekonomski, kulturni, finansijski i politički centar Turske. Njemu pripada budućnost. Za početak, pozvao je Erdogana da zajedno rešavaju velike probleme Istanbula, što turski analitičari ocenjuju kao gospodski gest pobednika.
