Epl je na velika vrata ušao na tržište štednih depozita. Juče su objavili da za korisnike „Apple Carda“ uvode digitalni štedni račun koji će nuditi godišnji prinos od 4,15 posto, što je kamata 10-ak puta veća od američkog nacionalnog proseka. Iz Epla poručuju da za vođenje štednog računa nema naknada ni minimalnih depozita, a nagrade koje korisnici skupe pod nazivom Daily Cash automatski će se pripisivati štednom računu o kojem će brinuti Goldman Saks. Štedni račun Epla biće povezan sa svim Apple Pay i Apple Wallet funkcijama, pa se može reći da je tehnološki div ponudio sve finansijske usluge koje su u potrebne prosečnom korisniku; omogućuje plaćanje, transferisanje i štednju novca.
Ponuda štednog računa od strane Epla, na kojem su iznosi limitirani do 250.000 dolara zbog osiguranja, stigla je u trenucima krize poverenja velikih deponenata u američki bankovni sistem. Silikon Vejli banka i First Republic propale su pod pritiskom panike investitora i deponenata, a zastrašujuće iskustvo bega deponenata osetio je širi krug američkih finansijskih kuća.
U osnovi 10-ak najvećih američkih finansijskih grupa i dalje nude vrlo niske kamate (neke i dalje niže od 0,1 posto), dok značajni broj manjih, lokalnih američkih banaka u svojoj ponudi ima štedne proizvode s kamatama višim i od 5 posto. No, male banke s visokim kamatama poznate su kao mesto potencijalno visokog hazarda.
Epl je s ponudom depozita do 250.000 dolara, što je iznos koji zadovoljava štedne potrebe većine, odlučio istovremeno da igra na sigurno, ali i atraktivno jer je ponudio kamatu 4,15 posto u situaciji kad je prosečna kamata na američkim štednim računima samo 0,37 posto. Ovaj strateški marketinški potez sa trenutnim referentnim kamatama Federalnih rezervi koje iznose između 4,75 i 5,00 posto, pa su iznad Eplove ponude. Drugim rečima, uz suradnju s Goldman Saksom bilo bi neverojatno da se Epl ovom ponudom dovede u bilo kakve reputacijske probleme. Ako uspe , vrlo verojatno će prisiliti i najveće finansijske kuće na pristojniji tretman štediša. Problem je s niskim kamatama na depozite u tome što u razdoblju relativno visoke inflacije više ne štite ušteđevine jer su kamate na štednju daleko niže od stope rasta cena, pa štediše na toj razlici gube realnu vrednost ušteđevina.
