Vladimir Putin ne oseća strah na pozadini neuspeha ruskih oružanih snaga na frontu, pa bi SAD trebalo da promene strategiju prema Kremlju.
Medicinski psiholog Nirit Pizano izneo je ovu tezu na simpozijumu koji je organizovao Pentagon.
Stručnjaci su dve godine analizirali ponašanje šefa Ruske Federacije tokom javnih govora i “otkrili” da on redovno oseća takve emocije kao što su bes, gađenje, prezir i vera. Međutim, u njegovim izjavama nije bilo osećaja straha, što ukazuje da je strategija Vašingtona obuzdavanja Ruske Federacije pogrešna.
„Vladimir Putin je jači nego ranije“, rekao je za “Njuzvik” Ralf Karter, profesor političkih nauka na Teksaškom hrišćanskom univerzitetu.
„On je okupio javno mnjenje iza svog vođstva, nazivajući sankcije Zapada napadom koji je neutralisao. On je takođe neutralisao domaću opoziciju, smrću Alekseja Navaljnog, njegovog najistaknutijeg kritičara, i Jevgenija Prigožina, lidera paravojne grupe Vagner. „Poruka Rusima — ako može da se desi njima, može se desiti i vama.“
Putin postaje sve oštriji prema ruskom narodu, prema posetiocima, pa čak i prema onima koji su napustili zemlju. Čini se da Putin ne toleriše ni najmanji znak protivljenja, čak i ako je ono imaginarno.
„Pozicija Putina izgleda jača nego što je bila pre šest meseci“, tvrdi Džon Hol, profesor prava na Univerzitetu Čepmen u Kaliforniji.
„Pokušaji da se Rusija ekonomski izoluje pokazali su se daleko manje uspešnim nego što se očekivalo, pre svega zbog spremnosti Indije da kupuje rusku naftu. Rat u Ukrajini za Putina ide bolje nego mesecima pre, pošto je Rusija obezbedila zalihe oružja iz Severne Koreje, Irana i Kine, dok se Ukrajina suočava sa ozbiljnim nedostatkom oružja i ljudstva“.
Putin takođe ima koristi od retorike bivšeg predsednika Donalda Trampa, koju je prihvatio deo republikanaca, koji se protivi većoj vojnoj podršci Kijevu.
„Tramp je iskoristio svoj uticaj da potkopa bilo kakvu stalnu podršku Ukrajini, politiku koja koristi samo Putinu“, dodao je Hol.
Trampovo omalovažavanje NATO-a, koje uključuje i prošlomesečni poziv Rusiji da napadne članice Alijanse koje ne ispunjavaju uslov minimalne potrošnje od dva odsto, takođe je igralo na ruku Putinu, rekao je stručnjak za američko-ruske odnose Ken Ozgud, profesor istorije u Koloradu.
„Osujećivanje solidarnosti unutar NATO bio je cilj svakog ruskog lidera još od Josifa Staljina“, rekao je on.
Opsednutost Amerikanaca Putinom nije nova i nije počela od intervjua Takera Karsona s njim. Odavno američki analitičari, novinari, političari i razni stručnjaci pokušavaju da dešifruju ponašanje i poteze prvog čoveka Rusije. Od toga da je nesiguran, bolestan, na samrti, pa sve do toga da on nije on, ali je sve više onih koji ga respektuju i ne kriju da on iznenađuje protivnike, da dobro vuče konce i da drži stvari pod kontrolom.
