Ukrajina ne može da postane članica NATO-a usred rata, to je doktrina samog saveza. Ali, ako Ukrajinu budu uzeli za članicu NATO-a, završićemo u nuklearnom ratu, upozorio je čuveni profesor sa Kolumbije Džefri Saks.
„Ako je Bajdenov plan: ‘naravno da ćemo nastaviti da guramo NATO’, onda nema mira, onda smo samo u otvorenom ratu i na kraju umire sama Ukrajina“, kazao je u intervjuu poznatom novinaru Pirsu Morganu.
SAD vode ekspanzionističku politiku, dok je, sa druge strane, za supersile „dobro da između sebe drže ‘malu’ distancu“, koja je sada ugrožena, smatra profesor, .
„Za Rusiju je ovo egzistencijalno pitanje. Ovo je tačno na njihovoj granici. Oni ne žele da su Sjedinjene Države tik do njih“, naglasio je Saks.
Saks je više puta tokom intervjua naglašavao da se politika zapada, odnosno SAD prema Rusiji svodi na plan američkog geostratega Zbignjeva Bžežinskog o Evropi, odnosno širenju uticaja NATO-a.
„U suštini mislim da i SAD i Evropa ne razumeju šta rade, što nije nemoguće, ili su još uvek na 30-godišnjoj neokonzervativnoj agendi, o čemu znam do u detalje – što tera NATO da opkoli Rusiju, jer je to bio plan Zbignjeva Bžežinskog i Dika Čejnija i drugih, i to još iz 1990-ih. Oni i dalje to žele da urade i misle da to još uvek mogu da postignu“, naglasio je.
S obzirom na to da je za supersile važno da održe izvesnu distancu između svojih sfera, profesor Saks ima razumevanje za ono što Vladimir Putin, primećuje – govori više od dve decenije:
„Zadržite malo prostora, budite oprezni, mi ne želimo Sjedinjene Države tik uz našu granicu“.
Kada se radi o najnovijim najavama ruskog predsednika o navodnom „rešenju za mir“, profesor Saks navodi da bi se proces pregovora ticao dva pitanja, koja su za Rusiju važna – „Nema proširenja NATO-a“, i teritorijalno pitanje.
I dok za prvo pitanje američki profesor tvrdi da o njemu „nema pregovora“, kada je u pitanju ruski stav, ona bi pregovarala o drugom, s tim što o Krimu takođe ne bi.
Za rat u Ukrajini profesor Saks navodi da on traje već 10 godina, a da unazad dve godine eskalira, te da ruski predsednik Vladimir Putin sada „želi da zaustavi rat“, i da „ne želi da preuzme Ukrajinu“. To jest:
„Ne želi da uzme više Ukrajine. Na borbenoj liniji trenutno, na liniji dodira, on ne kontroliše sve ove četiri pokrajine (Donjeck, Lugansk, Zaparožje i Herson) i sumnjam da bi on na tome insistirao. Mislim da bi on zadržao Krim. Sa tim se slaže gotovo svaki zapadni analitičar i stručnjak i za to ima mnogo razloga“.
Navodi da je Rusija uvek bila dosledna kada je u pitanju njena crvena bezbedonosna linija: Ukrajina i Gruzija van NATO-a, te da su jasno upozoravali na to tokom decenija i godina.
Međutim, sa druge strane, profesor Saks kaže da je Zapad „obmanjivao“ Rusiju, dok iznosi istorijske podatke i tumačenje o ekspanziji nekadašnje britanske imperije prema Rusiji, odnosno SAD-a od 1991.
„A ono što Putin govori je: Ne radite to! Zaustavite! Ostavite Ukrajinu kao neku tampon zonu! I Ukrajina je bila savršeno zadovoljna time i javno mnjenje je tu bilo savršeno i nisu hteli da uđu u NATO, i 2009. godine izabrali su Viktora Janukoviča koji im je obećao neutralnost, što je bilo obećanje koje je sama Ukrajina napravila proglašavanjem svoje nezavisnosti, o tome da će trajno biti neutralna zemlja, jer se nalazi između Zapada i Istoka“, objasnio je ono što se događalo u prvoj deceniji 21. veka.
„No, onda su se Sjedinjene Države udružile da svrgnu Janukoviča u februaru 2014, i tada je počeo ovaj rat. Tada je Rusija prestala da govori – ‘zakupićemo bazu na Krimu, nego ćemo vratiti Krim. Ne želimo da padne u ruke NATO-a, kao što ni car nije želeo da Sevastopolj padne u Palmerstinove ruke“, objasnio je dalje Saks.
Kada je Pirs Morgan rekao da profesor radije „prihvata Putinov pogled na svet“, nego „suštinsku stvarnost“ – a to je „Putinovo varvarstvo“, te da je uprkos konkretnim argumentima koje iznosi, nepobitna činjenica i ta da je Rusija ilegalno izvela invaziju na suverenu nezavisnu evropsku državu, što je zapravo pomoglo da se javno mnenje u Ukrajini preokrene u tome da ne žele da vide „ni pedalj svoje zemlje koju Vladimir Putin, ili Rusi uzimaju“, te kakva se onda poruka šalje svetu i susednim zemljama, koje Rusija „neće moći samo tako da napada“, Džefri Saks je odgovorio ovako:
„Možda zato što znam previše o Sjedinjenim Državama. Zato što je prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata bilo američko bombardovanje Beograda u trajanju od 78 dana, da bi se promenile granice jedne evropske države. Ideja je bila da se razbije Srbija, da se Kosovo stvori kao enklava, a zatim da se na jugozapadnom Balkanu postavi Bondstil, koja je najveća NATO baza na Balkanu“.
Štaviše, Saks, je potom izređao listu ratova koji su usledili, za koje navodi da su SAD u njih ilegalno ulazile: Avganistan, Irak, Sirija, Libija…
„Video sam nešto od toga svojim očima“, kaže ovaj profesor, dok dodaje dalje:
„SAD su zbacile Janukoviča zajedno sa desničarskim ukrajinskim vojnim snagama. Mi smo zbacili predsednika i ono što je interesantno, uzgred rečeno, zbacili smo Janukoviča dan nakon što su se predstavnici Evropske unije dogovorili sa Janukovičem da bude prevremenih izbora, vlade nacionalnog jedinstva i da obe strane se povuku. To je bilo dogovoreno“.
Izneo je potom svoje tumačenje postizanja sporazuma Minsk 2 koji je Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija jednoglasno usvojio 2015, i sa potpisom same Ukrajine, uz napomenu da Rusija nije na početku zahtevala Donbas, već da se otvore pregovori između Rusa sa istoka Ukrajine i nove vlade.
„To (Minsk 2) su izričito garantovale Nemačka i Francuska. I znate šta?! I to mi je lično objašnjeno, u vladi SAD su se smejali. Nakon što ga je Savet bezbednosti UN jednoglasno prihvatio. Ukrajinci su rekli: ‘Ne želimo da damo autonomiju Dombasu, ali to je deo sporazuma… SAD su im rekle: ‘ne brinite za to’. Angela Merkel je objasnila u Die Zeit-u, u ozloglašenom intervjuu nakon eskalacije 2022. Ona je rekla: ‘Oh, znate da smo znali da je Minsk 2 samo šablon koji će Ukrajini dati vremena da izgradi svoju snagu’. Ne! Minsk 2 je bio u Savetu bezbednosti UN, jednoglasno usvojen ugovor koji je trebalo da okonča rat’,“ kazao je.
On tvrdi da su upravo SAD izazvale navodno ne samo svrgavanje ukrajinskog predsednika, a za šta je naglasio da se radilo o „lošoj proceni“, već i jednostrano napuštanje sporazuma o antibalističkim projektilima 2002. godine, jednostrano postavljanje projektila u Poljskoj i Rumuniji.
„I kada Rusija kaže ‘šta radite?! Vi razbijate celu bezbednosnu arhitekturu! – SAD kažu – citiram, ‘ne tiče vas se šta mi radimo. Rusijo, tebe se NATO ne tiče’,“ ovako poznati profesor objašnjava odnos dve supersile, i dodaje:
„To je formalni, doslovce stav Sjedinjenih Američkih Država, da možemo da odemo bilo kuda, sa bilo kojom trećom zemljom, uključujući Ukrajinu ili Gruziju. Možemo da postavimo naše rakete gde god hoćemo – ‘ne tiče vas se Rusijo!’ Pirs, ovo će nas sve razneti ukoliko ne buemo imali malo više zdravog razuma“.
Saks je rekao da stoga ne veruje vladi SAD.
Založio se za to da ruska i ukrajinska, odnosno zapadna strana započnu pregovore, dok same Sjedinjene Države treba da prestanu da „ruše vlade“.
Primećujući da je Saks dosledan svuda gde govori i dok predstavlja svoje argumente, Morgan je na drugoj strani kao kontraargument izneo da upravo zbog istorije ruske invazije, odnosno napada na više susednih zemalja i teritorije, od Poljske, preko Baltika, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Estonija, Litvanije, NATO je proširio svoje granice.
Procenio je i da bi se ruska invazija sprečila da je Ukrajina brzo ušla u NATO, kao što je to bilo slučaj sa drugim zemljama.
Sa druge strane, Morgan je uvažio Saksov argument o vojnoj američkoj invaziji, podsetivši na to da je i on sam, kao nekadašnji urednik britanskog Dejli Mirora, vodio kampanju protiv rata u Iraku.
„Zamolio bih vas da razmislite o još par datuma. Jedan je 1955, fascinantan datum!“, kazao je Saks čuvenom novinaru.
„Zato što je 1955. Austrija vrlo pametno pristala na trajnu neutralnost na osnovu toga da će Sovjetski Savez otići kući i u državnom ugovoru su usvojili neutralnost i Sovjetski Savez je otišao kući i zato Austrija nije bila deo Gvozdene zavese u decenijama koje su usledile, jer su usvojile neutralnost i nečlanstvo u NATO“.
Objasnio je da se ideja Sovjetskog Saveza tada zapravo nije odnosila samo na Austriju, već i na Nemačku, te da je „fascinantno“ to što je Zapad zapravo propustio priliku da Hladni rat okonča decenijama ranije.
Kao drugi datum na koji je podsetio je 1962, kada se Sovjetski Savez približio Sjedinjenim Državama na Kubi.
SAD su se tada pozvale na „Monroovu doktrinu“, odnosno da Rusi ne smeju da priđu ni blizu „hemisferi SAD“.
„Skoro da smo imali nuklearni Armagedon 1962. Sovjetski Savez nije uradio ništa drugačije od onoga što su Sjedinjene Države radile u Turskoj. Postavljala je nuklearne bojeve rakete ili oružje blizu granice protivnika. U stvari, Hruščov je rekao: ‘Ne želim rat sa njima. Samo želim da uradim ono što oni nama rade’. To je skoro dovelo do nuklearnog uništenja“, objasnio je Saks.
Citirajući da je upravo oko kubanske krize nadvladao zdrav razum, ali zahvaljujući samo nekolicini ljudi – poput Kenedija i Hruščova, dok su svi ostali bili za rat, profesor postavlja pitanje – Zašto bismo sada završili u nuklearnom ratu?
Ali zašto bi Vladimir Putin, koji je očigledno, kako je Elon Mask rekao – najbogatiji čovek na svetu i da voli svoje materijalne stvari, uopšte razmišljao o Armagedonu i izgubio sve to?– Na ovo Morganovo pitanje, Saks se pozvao na ocenu sadašnjeg direktora CIA-e. „ Mislim da je korisno da pročitamo memorandum jednog od naših najboljih diplomata Vilijama Bernsa, koji je sada direktor CIA, kada je 2008 bio američki ambasador u Moskvi i napisao tajni dopis Kondolizi Rajs, državnom sekretaru. Džulijan Asanž nam je omogućio da vidimo pravu diskusiju, a ne površni obrazac i narativ, i objasnio da nije reč o „Putinu o pitanju NATO-a. Ovo je cela ruska politička klasa. Svi! Taj se memo naziva čuvenim: Njet, znači Njet“
Uz isticanje da ovo nije pitanje jedne osobe, te ponavljanjem da je za Rusiju ovo egzistencijalno pitanje, kaže:
„Rusija to vidi kao ‘nemoj stajati na našim granicama, tačka!’ Naročito sada kada su Sjedinjene Države jednostrano napustile sporazum o antibalističkim raketama, napustile su međunarodne nuklearne snage“.
Zauzvrat, Saks je ponovo podsetio na Monroovu doktrinu, podsećajući na slične situacije u prošlosti kada su se SAD osetile teritorijalno ugroženo.
„Sedeo sam u Generalnoj skupštini UN, kada je Donald Tramp to ponovio tamo – za celu zapadnu hemisferu, tako da je to sasvim razumljivo i ne radi se o Putinu, već o apsolutnoj srži ruske nacionalne bezbednosti – ne prilazite našoj granici! Savršeno razumno“, naglasio je Džefri Saks.
Priznajući da je fascinantno komentarisati sa profesorom Saksom situaciju, s obzirom na to da je njegovo duboko znanje o materiji očigledno, Morgan je ipak napomenuo da je njegova interpretacija aktuelne situacije oko Ukrajine drugačija od profesorove, ali i da primećuje da Saksova retorika o Putinu i Rusiji ni izbliza nije tako kritična kao prema sopstvenoj zemlji – SAD, sa čim se Saks inače složio.
Kazao je da je njemu iz Engleske čudno to da neki tako učeni profesor iz Amerike iznosi stav da je stvarni problem kod njegove zemlje, a ne u Putinu ili Rusiji.
„Problem je Pirs u tome što sam rođen 1954. i čitavog života nisam video ništa osim američkih ratova bez stvarnog uzroka i operacija CIA“, odgovorio mu je Saks.
Citirao je knjigu profesorice sa Bostonskog koledža Lindzi O’ Orurk, „Prikrivena promena režima“, odnosno podatak da su u periodu od 1947. do 1989. godine, SAD navodno sprovele 64 tajne operacije promene režima, a CIA skoro sve od ovog broja. Na uporno pitanje zašto tako podjednako ne kritikuje ono što radi Vladimir Putin, Saks odgovara:
„Sve što želim je kada Putin kaže ‘mi ćemo pregovarati i evo naših uslova’, želim da Sjedinjene Države kažu ‘mi ćemo pregovarati, ali imamo različite uslove, no sešćemo sa vama’. To je sve što tražim“.
