Spor oko borbe protiv korona-virusa bio je samo okidač za rušenje kosovske Vlade, ali pravi razlozi su dublji. Kurti je hteo da se izbori sa kriminalom, a odbijao je brzi dil sa Srbijom i tako mnogima stao na žulj, piše Dojče vele.
Iza pada Vlade Aljbina Kurtija krije se „premijerova borba za moć sa predsednikom Hašimom Tačijem“, piše Zidojče cajtung. List prenosi da je neposredni povod za izglasavanje nepoverenja to što je Kurti smenio ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua iz Demokratskog saveza
Kosova (LDK) nakon što je ovaj tražio da se zbog pandemije korona-virusa proglasi vanredno stanje u kojem bi Tači imao značajna ovlašćenja.
Nakon smene ministra, LDK je rešio da sruši Vladu u kojoj je tek sedam sedmica bio sa Kurtijevim Samoopredeljenjem.
Bilo je, doduše, glasova u LDK protiv rušenja vlasti – recimo Vjosa Osmani koja je predvodila listu te stranke na izborima.
U rušenju Kurtija je, kako piše Zidojče, konce povlačio Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za problem Kosova i ujedno ambasador u Nemačkoj i koordinator svih američkih tajnih službi.
„Kurti je početkom februara izabran za premijera sa obećanjem da će se boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu“, piše dalje minhenski list. „Time je svesno ciljao na krugove bliske snagama koje su potekle iz nekadašnje „UČK“ i koje su dominirale Kosovom.“
„U suštini se u ovoj borbi za moć radi o tome kakav će kurs biti zauzet u pregovorima sa Srbijom o priznavanju nezavisnosti. Kurti se zalagao da se više sluša glas parlamenta. Do sada je razgovore vodio predsednik Tači koji je, zajedno sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, još pre dve godine pustio u opticaj ideju razmene teritorija po etničkoj liniji“, dodaje Zidojče.
List prenosi da su tu ideju odbile evropske zemlje, pre svih Nemačka, ali da je Vašington vodio drukčiju politiku. Pretpostavlja se, piše dalje, da je Tramp upotrebio svoje „univerzalno“ oružje Ričarda Grenela kako bi ovaj isposlovao dil između Beograda i Prištine, što bi moglo da pomogne i Trampu u predsedničkoj trci.
Kurti je, piše Zidojče, konačno naljutio Amerikance kada je odbio da odmah i bez ostatka povuče kaznene carine na srpsku robu. Kosovu je zaprećeno ukidanjem američke ekonomske pomoći, čak i zatvaranjem vojne baze Bondstil.
Pod naslovom „Previše pritiska na Aljbina Kurtija“, berlinski Tagescajtung piše da Tramp „u izbornoj godini, nakon niza spoljnopolitičkih neuspeha, makar u Evropi želi da postigne jedan uspeh. Zaključenje mira između Srbije i Kosova bilo bi takav uspeh.“
List navodi da je odluka o rušenju Kurtija pala nakon sastanka u Beloj kući početkom meseca, kada je Grenel primio Vučića i Tačija.
„Konzervativni deo LDK je već ranije objavio da koaliciona Vlada ne sme da se suprotstavlja Sjedinjenim Državama. Usledila je medijska kampanja protiv Kurtija sa porukom: Kurti se zamera najvažnijem savezniku zemlje. (…) Unutrašnji pritisak je jednostavno postao prejak.“
Švajcarski Noje cirher cajtung podseća da su Kurti i Tači „zakleti neprijatelji“ još od završetka rata 1999. godine. „Predsednik je otelotvorenje svega protiv čeka se Kurti sa svojim pokretom bori duže od decenije: pljačkanja države i oportunističkog, poniznog držanja prema zapadnim silama-zaštitnicama čiji je uticaj Kurti kritikovao kao kolonijalizam.“
„Tači mrzi Kurtija i plaši ga se jer ovaj želi da mu navali pravosuđe na vrat. Kada bi došlo do zbilja nezavisne istrage – a neće je biti nakon smene Kurtija – to bi na svetlo dana iznelo sveprisutni sistem korupcije i klijentelizma“, piše ciriški list.
List piše da su dve decenije SAD i Evropa bili saglasni u ključnim stvarima na Kosovu, još otkad su „zajedno krenuli u rat i NATO bombama isterali Srbiju iz pokrajine“. Posle proglašenja nezavisnosti je Vašington podržavao „mahom neuspešne napore Brisela da posreduje između Kosova i Srbije, ali se u njih sadržajno nije mešao“.
„Da li sada SAD preuzimaju kormilo od EU, nakon što ova deset godina nije uspela da isposluje dogovor Beograda i Prištine? Sve ukazuje na to.“
Švajcarski list opisuje kako su ambasadori evropskih zemalja savetovali da se Vlada ne ruši usred pandemije, ali da su se Amerikanci obradovali padu Kurtija. „Otkad je Tramp predsednik, transatlantska osovina je razjedinjena po pitanju Kosova. Bela kuća u velikoj meri ovde ne polaže na stručnjake iz Stejt dipartmenta, već na ljude od predsednikovog poverenja“, poput Ričarda Grenela.
Noje cirher cajtung dodaje da je potpuno jasno da se, tokom Trampovog predsednikovanja, dešavaju tajni sastanci Tačija i Vučića. Neki stručnjaci čak veruju da je sve praktično dogovoreno, kao i da je razmena teritorija opet na stolu. Kurti se protivio i razmeni teritorija i žurbi, piše list.
„Sada su na potezu Evropljani koji bi ponovo morali da pokrenu uspavane mirovne pregovore. U suprotnom, specijalni izaslanik Grenel će rado preuzeti dizgine.“
