Zemlje zadužene u dolarima su pred kolapsom. Na ivici bankrota su Egipat, Argentina i Kenija, tvrde analitičari. I Indija i Južna Koreja kubure sa privlačenjem investicija. Brazil sa svojom ekonomskom krizom preti da uvuče južnoamerički kontinent u kolaps. Dolar postaje pojas za spasavanje. Čak i za Evropu. Zaduživanje u dolarima postaje jedini izlaz iz krize. A to znači – ulazak u još veću krizu. Istovremeno, sve su češća upozorenja da će nekontrolisano štampanje dolara dovesti svet do katastrofe. Jedan od najbogatijih Amerikanaca, Čarli Munger, upozorio je da ako se nastavi štampanje dolara, to će dovesti do pojave novih diktatora i novih ratova. Štampanje novca samo kratkoročno smiruje stanovništvo i prividno spračava krizu. Suštinski samo stvara veću i dugoročniju krizu. Dolar raste kad su velike krize.
SAD dižu kamate, da bi zaustavio svoju inflaciju, a to uništava ekonomije velikog dela ostatka sveta.
SAD imaju svoje zalihe nafte i gasa i stabilizovano tržište, kao i niske cene energenata, a kriza u Ukrajini i bojkot ruske nafte, a posebno gasa dovodi Evropu na ivicu kolapsa. Osim energenata dramatično rastu i cene hrane.
U dolarima se obavlja samo 40 odsto transakcija u svetu, ali i to je dovoljno za globalnu krizu, jer je dug država uglavnom u dolarima.
Pad britanske funte je zaustavila trgovina na azijskim valutnim tržištima, što je , bar na kratko, kako se veruje, otklonilo bojazan će potapanje britanske valute razoriti ekonomiju na ostrvu i dovesti i građane i preduzeća u veoma nezgodan položaj. Funta je najviše pala u odnosu na američki dolar, kao i sve valute zemalja članica G10, sem japanskog jena.
Funta je oslabila u odnosu na dolar 22,4 odsto u ovoj godini. To je posledica jačanja dolara. A dolar, pravilo je, raste u vremenima globalnih geopolitičkih napetosti. Istovremeno Federalne rezerve su suzbijale inflaciju agresivnim dizanjem kamata. Tri puta je kamata podignuta za 0,75 odsto, a stručnjaci strahuju da bi naredne godine kamate mogle da „skoče“ i za 4,75 odsto što bi, ako se dogodi, drastično podiglo troškove zaduživanja u svetu. Finansijska tržišta reaguju na ovakve naznake dramatičnim pomeranjima. Države pripremaju pakete mera koje smanjuju poreske prihode. U Britaniji fiskalne intervencije mogu da smanje poreske prihode za 45 milijardi funti, što automatski znači nova i velika zaduživanja. I ovaj proces je doprineo padu funte.
S druge strane u evro je pao u odnosu na dolar , pre svega zbog oklevanja Evropske centralne banke u zaoštravanju monetarne politike prema dolaru.
Čak i Kina ima problema u održavanju kursa, iako ova zemlja ima ogromna ulaganja, a samim tim i veliku kontrolu stabilnost juana. Pa je ipak kineska valuta najniže pala u odnosu na dolar u poslednje dve godine.
Jednačina je potpuno jasna. Pad valuta u mnogim zemljama u odnosu na dolar uslovljavaju nova velika zaduženja, a samim tim i političku zavisnost od Vašingtona.
Pravi rat se vodi oko energenata, ali i drugih sirovina. Rat u Ukrajini je samo izgovor za pravi veliki svetski ekonomski rat. Nerazvijene zemlje su prave žrtve i ulaze u velike krize. Somalija i Nigerija su žrtve rasta dolara , jer je inflacija toliko podigla cene hrane, lekova, goriva… da je to dovelo do rizika od gladi. Mnoge države će se, kako predviđaju stručnjaci, tek suočiti sa ovakvim izazovima.
