„Sastanak u Davosu se odvija u pozadini najkomplikovanije geopolitičke i globalne ekonomske situacije u posljednjih nekoliko decenija. Ulozi su zaista veliki za globalnu ekonomiju, koja mora pokušti da izbegne globalnu recesiju, usporavanje rasta, visoku inflaciju i povećanje dugova”, izjavio je predsednik Foruma Borhe Brende. Ova tema, u senci rata u Ukrajini, dominira na ovogodišnjem Davosu. Tačnije, fokus je na ekonomskim posledicama rata i mogućoj recesiji. U zimskom ambijentu Davosa sreću se lideri 50 država na skupu pod nazivom :“Saradnja u rascepkanom svetu“. Pored nemačkog kancelara Šolca, predsednice EK Ursule fon der Lajen, španskog premijera Pedra Sančeza, biće i novi predsednik Južne Koreje Jon Suk-Jeol, Gustavo Petro iz Kolumbije, Ferdinand Markos sa Filipina… Afričke delegacije predvode predsednici Siril Ramafosa iz Južne Afrike i Samia Suluhu Hasan iz Tanzanije. Iz SAD dolaze specijalni izaslanik predsjednika Bajdena za klimatska pitanja Džon Keri i povjernica za trgovinu Ketrin Taj. Pored 56 ministara finansija, više nego ikada ranije, u Davosu se očekuje i 19 direktora centralnih banaka.
Iz Rusije ne dolazi niko. Saradnja je prekinuta posle napada na Ukrajinu. A Ukrajina će ove godine ponovo poslati delegaciju visokog kalibra. Iz bezbednosnih razloga, organizatori nisu saopštili nikakve detalje. Dolazi visoka delegacija Kine i predstavnici mnogih kineskih komapnija.
Očekuje se dolazak 1.500 poslovnih lidera – uključujući 600 izvršnih direktora iz nekih od najvećih svetskih kompanija.
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva upozorava da bi trećinu svih ekonomija ove godine mogla pogoditi recesija.
Rat u Ukrajini i potonje sankcije Zapada Rusiji doveli su do neviđene nestašice energije. Iako se čini da je inflacija dostigla vrhunac na razvijenim tržištima kao što su SAD i evrozona, ona je i dalje natprosečno visoka.
To primorava centralne banke da agresivno podižu kamatne stope. Zauzvrat, visoke kamatne stope dovode do većih troškova refinansiranja u fazi stagnacije privrede i povećavaju rizik od globalne dužničke krize.
To važi i za afrički kontinent. Prema Svetskoj banci, trenutna ekonomska kriza može dovesti do daljeg povećanja siromaštva u podsaharskoj Africi. U ovom regionu već živi 60 odsto najsiromašnijih na svetu.
U najnovijoj godišnjoj procjeni rizika rast globalnih troškova života izazvan pandemijom i ratom u Ukrjaini naveden je kao najveći neposredni rizik. Uska grla snabdevanju energentima i hranom verovatno će potrajati još dve godine.
„Svet čeka nekoliko teških godina transformacije, verovatno tri, četiri ili čak pet godina. Katalizator je rat u Ukrajini. Idemo u multipolarni svet, koji će biti neka vrsta kolaža koalicija zasnovanih na poverenju. I to zato što danas nismo u stanju da stvorimo neophodne norme i nužna pravila koja bismo mogli da delimo“, rekao je Klaus Švab (84), osnivač Svetskog ekonomskog foruma (SEF), za američki „Volstrit džornal”, u juče objavljenom intervjuu uoči 53. okupljanja probrane svetske političke i poslovne elite u Davosu.
U tom periodu od „tri, četiri, pet godina”, prema Švabovom uverenju, biće neophodni energetska transformacija i tranzicija, obnavljanje lanaca snabdevanja, nove investicije… sve na kursu pokušaja „reglobalizacije”.
Kako god da stvari krenu odavde, Švab smatra da globalnu scenu sve više određuju „dve supersile” i „novonarastajuća sila – Indija”, kao i „blok Evropa”, pri čemu „ne treba potcenjivati druge azijske zemlje, uz delovanje odmetničkih država poput Severne Koreje i Irana” i niza malih država koje brzo izbijaju kao „modeli” za druge, poput „Singapura i u izvesnoj meri Izraela”, nabrojao je Švab. Kako se formira imenitelj saradnje u tom mozaiku novih odmeravanja sila i interesa, ostaje pitanje još bez odgovora.
U međuvremenu, neizvesnost u vezi s rešavanjem akutne svetske „polikrize” iskazao je juče i Borg Brende, predsednik SEF-a: „Svet se nalazi između dva poretka, ne znamo šta dolazi. Moramo naći rešenja za ratove i konflikte. Takođe moramo izbeći da svet otkliza u veliku recesiju iza koje bi kao sedamdesetih godina usledila decenija globalnog niskog privrednog razvoja. Ekonomski eksperti, nažalost, procenjuju da je svetska recesija ove godine neizbežna i listom se slažu da je u Evropi najizglednija.”
Ova ocena Brendea izrečena je i pre nego što se rekordnih 2.700 učesnika ove sedmice razvrsta u 410 zvanično najavljenih sesija raznovrsnog profila.
Lider Foruma je ocenio da živimo „prelomnoj tački ljudske istorije”.
Ne mali broj analitičara smatra da je Forum u Davosu elitistički skup na kojem prebogati demonstriraju verbalnu empatiju. Ironija je što je globalna poslovna elita u Davos pristigla luksuznim privatnim avionima da bi raspravljala u siromaštvu i sumornom životu 99 odsto ljudi na zemljinoj kugli. Milijarderi govore o siromaštvu.
„Jedan odsto najbogatijih na svetu prigrabio je dve trećine svog novog bogatstva stečenog od 2020. To je gotovo dvostruko više nego što je 99 odsto čovečanstva namaklo u smislu novog imetka u istom periodu”, izjavila je juče Gabrijela Bučer, izvršna direktorka „Oksfam internešenela”, predstavljajući najnoviju studiju te britanske nevladine organizacije o globalnim nejednakostima.
U 95 odsto država moć bogatih je toliko velika da se ne uspeva povećati porez na prihode i imovinu najbogatijeg sloja svog stanovništva i najjačih korporacija. Prošle godine 95 odsto energetskih i prehrambenih kompanija udvostručilo je svoj profit, u vreme kada svaki deseti čovek svakodnevno gladuje.
