Suđenje bivšem prvom obaveštajcu Srbije Jovici Stanišiću i šefu JSO Franku Simatoviću pre haškim tribunalom dobilo je novi medijski zamah. „los Anđeles tajms“ je objavio tekst u kojem navodi da je Stanišić bio najvažniji saradnik CIA u Srbiji.
Po noći kada su travnjaci prazni, a ulične svetiljke duž pešačkih staza jedini izvor svetla, Topčiderski park je savršeno mesto za špijunski randevu. Upravo je ovde 1992. godine, dok se bivša Jugoslavija lomila u etničkom nasilju, agent CIA na jednoj od pešačkih staza pružio ruku srpskom obaveštajcu. Jovica Stanišić je imao hladan pogled i zastrašujuću reputaciju. Ovim rečima je “Los Anđeles tajms” opisao kako su špijuni CIA vrbovali šefa srpske DB i prvog obaveštajca predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Prema tim informacijama, Stanišić je kolegama iz CIA odavao tajne Miloševićevog režima i lokacije masovnih grobnica u BiH, ali i ogovarao Miloševića i nazivao ga “užasnim, neiskrenim i pokvarenim”.
CIA ga je zauzvrat, koliko znamo, 1996. godine vodila na studijsko putovanje u sedište CIA, gde je naišao na više nego toplu dobrodošlicu. Američke kolege su ga vodile da sluša džez u klubu “Blues Alley” u Džordžtaunu i vozili ga na istočnu obalu Merilenda u lov na patke. Džon Dojč, tadašnji šef CIA, čak mu je poklonio sačmaricu marke “parker” iz 1937. godine, vredan kolekcionarski primerak.
Saradnju Stanišića i CIA juče je potvrdio i Stanišićev advokat Vejn Džordaš, koji je u Hagu izjavio da je Stanišić 1991. godine stupio u kontakt sa američkom špijunskom agencijom CIA i da je 1993. naveo CIA na lokacije masovnih grobnica u Bosni.
Kada je Stanišić dospeo pred haški sud pod optužbom da je sa Miloševićem učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sа delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države, bivši šef srpske DB je u pomoć pozvao prijatelje iz CIA. I oni su mu pružili ruku! CIA je Haškom sudu podnela tajni dokument u kojem su pobrojane sve Stanišićeve zasluge, kao neka vrsta potvrde njegove “dobre uloge”. Dokument je i dalje zapečaćen.
Vilijem Lofgren, penzionisani agent CIA u Beogradu koji je bio zadužen za Stanišića, objasnio je da je CIA načinila taj dokument kako bi pokazala “da je ova navodno zla osoba u stvari napravila mnogo dobrih stvari”. Lofgren, ipak, nije želeo da opovrgne tvrdnje iz optužnice protiv Stanišića.
– Ako ostavimo optužnicu po strani, postoje stvari koje je ovaj čovek uradio, a koje su u velikoj meri pomogle da se okončaju neprijateljstva i da se uspostavi mir u Bosni – izjavio je Lofgren.
CIA je odbila da dalje komentariše ovaj dokument. Pošto je sadržaj pisma poverljiv, haški sud ga je razmatrao na zatvorenoj sednici.
Odbrana Jovice Stanišića, bivšeg šefa DB Srbije, juče je na poslednjem danu iznošenja završnih reči na ponovljenom haškom suđenju Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju, bivšem komandantu JSO, ponovila da je Stanišić 1991. godine stupio u kontakt sa CIA i da je 1993. naveo CIA na lokacije masovnih grobnica u Bosni.
Stanišić je u pomenutom tekstu “Los Anđeles tajmsa” opisan kao ključni čovek CIA u Srbiji. – Agentu CIA Vilijamu Lofgrenu trebala je pomoć. CIA je bila slepa nakon što se Jugoslavija raspala u civilnom ratu. U to vreme rat je počeo u BiH. Miloševića su posmatrali kao opasnost po evropsku bezbednost, a CIA je bila očajna da dobije bilo kakve informacije iznutra. I tako su u jednoj ponoćnoj šetnji dva špijuna isklesala neraskidivu vezu koja je do dan-danas ostala tajna: osam godina Stanišić je bio glavni čovek CIA u Beogradu – pisao je “Los Anđeles tajms”.
Kako je sve Stanišić pomogao kolegama iz CIA za vreme tajnih sastanaka po sigurnim kućama i splavovima na Savi?
Podelio je detalje o tome kako iznutra funkcioniše Miloševićev režim. Obezbedio je informacije o lokacijama na kojima se nalaze oteti NATO vojnici u Bosni. Pomagao je operativcima CIA u potragama za masovnim grobnicama u BiH. Pomogao je CIA da uspostavi mrežu tajnih baza u Bosni.
– Institucionalizovao sam saradnju sa američkom obaveštajnom zajednicom uprkos opštepoznatim lošim odnosima naše dve zemlje – napisao je Stanišić lično u jednom dokumentu sastavljenom dok je bio u pritvoru Hagu.
“Los Anđeles tajms” je pisao da je Stanišić na vrhuncu zapovedao masi od više od dve hiljade ljudi. Nosio je tamna odela i sunčane naočare, kao balkanski Džejms Bond. Nadimak mu je bio Ledeni. U Titovu DB je stupio još 1965. godine, ali nikada nije pokazivao sklonost ni prema jednoj ideologiji, čak ni prema nacionalizmu”. Imao je redak talenat za špijunažu.
– Stanišić nije bio običan obaveštajac. On je bio intelektualac, a ne tvrdi policajac. Bio je obrazovan i vešt, i znao je kako se organizuje tajna služba – opisao ga je Dobrica Ćosić, pisac i bivši disident, predsednik Srbije 1992. i 1993. godine.
Upravo zbog tih veština, Milošević je od Stanišića napravio svog prvog obaveštajca, uprkos nepoverenju između njih dvojice.
Agent CIA koji je služio u to vreme u regionu rekao je za “Los Anđeles tajms” da su oni pretpostavljali da Stanišić nije bio naivan, ali da nikada nisu videli dokaz koji bi ga povezivao sa ratnim zločinima. Umesto toga, gledali su na njega kao na ključnog saveznika u situaciji u kojoj su stvari rapidno izmicale iz ruku.
– Od samog početka Stanišić je bio rešen da cementira odnos sa CIA. Na jednom od sastanaka sa Lofgrenom predao mu je hrpu papira, uključujući i planove skloništa i drugih objekata koje su srpske kompanije u Iraku izgradile za Sadama Huseina. Ali, isto tako Stanišić je povukao i granice. Nikada nije uzeo novac od CIA, nikada nije radio sa agencijom na konkretnim zadacima i nikada nije načinio nijedan korak koji bi se mogao protumačiti kao flagrantna izdaja Miloševića – pisao je “Los Anđeles tajms”.
Vremenom, Stanišić je tražio način kako da izmesti kontakte sa CIA iz domena tajnih sastanaka, pa je ubedio Miloševića da mu dopusti da uspostavi vezu sa CIA kao neku vezu tajnog kanala sa Zapadom. Tako su tajni noćni sastanci u parku zamenjeni dnevnim sesijama u Stanišićevom kabinetu. Dvojica špijuna delili su sličan smisao za crni humor. Lofgren je voleo da stane pored prozora i usmeri telefon ka nebu šaleći se kako šalje GPS koordinate za raketni udar. U pismu Hagu, CIA je opisala Stanišićeve napore da smiri neke od najeksplozivnijih situacija u bosanskom ratu. U proleće 1993. godine, tvrdi CIA, Stanišić je pritiskao Ratka Mladića da bar nakratko prekine granatiranje Sarajeva. Dve godine kasnije, Stanišić je pomogao u oslobađanju 388 NATO vojnika. U svojim beleškama Stanišić tvrdi da je ispregovarao ovo oslobađanje uz podršku ključnih ljudi iz CIA. Te iste godine Stanišić je intervenisao kada su oboreni zarobljeni francuski piloti.
– Mladić je odbijao da prizna da on drži pilote zarobljenim, ali moja služba uspela je da otkrije okolnosti i lokaciju gde su oni zarobljeni – otkrio je Stanišić u svojim beleškama.
Stanišić je pratio Miloševića u Dejton na mirovne razgovore, a onda se vratio u Srbiju da sprovede najznačajnije delove mirovnog sporazuma. Na Stanišiću je bilo da ubedi predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića da potpiše dokument u kome podnosi ostavku.
Stanišić je pomogao CIA da napravi mrežu baza u Bosni da bi kontrolisale prekid vatre na terenu. Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, priseća se sastanka u Bosni sa Stanišićem i grupom srpskih zvaničnika iz Bosne koji je održan u Beogradu.
– Dok ih je Stanišić instruisao i nalagao da sarađuju sa CIA, bilo je primetno da se okupljeni gosti sa nelagodom vrpolje u njihovim stolicama – rekao je Smit.
Smit je započeo redovno da se sastaje sa Stanišićem. Jednom prilikom videli su se i na splavu na Savi. U jednom od njegovih tipično dramatičnih nastupa, Stanišić je kasnio na dok.
– Odjednom je izronio iz tmine sa telohraniteljima, a veći deo večeri je pričao o svom gazdi (Miloševiću). Stalno je pričao kako je on užasan, neiskren i pokvaren – rekao je Smit.
Tadašnji direktor CIA Džon Dojč nije imao problema sa Stanišićem. Pozvao ga je u sedište CIA 1996. godne, uz više nego toplu dobrodošlicu. Američke kolege vodile su da sluša džez u klubu “Blues Alley” u Džordžtaunu i vozili ga na istočnu obalu Merilenda u lov na patke. Dojč je čak poklonio Stanišiću sačmaricu “parker” iz 1937. godine, kolekcionarski primerak.
Stanišićevo produbljivanje veza sa CIA postalo je izvor sukoba sa Miloševićem, koji se zabrinuo da njegov prvi obaveštajac kuje zaveru. I 1998. godine Stanišić je otpušten.
Stanišić i Franko Simatović Frenki, bivši komandant JSO, optuženi pred haškim sudom da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu na čelu sа tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sа delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države.
Posle prvostepenog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu Tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici. Apelaciono veće odlučilo je da, po prvi put u istoriji tog suda, u potpunosti obnovi jedno suđenje.
Novo suđenje počelo je u leto 2017. godine, dok bi se presuda, prema ranijim najavama, mogla očekivati ovog maja.
Stanišića i Simatovića su vlasti Srbije uhapsile 2003. godine. Stanišić se zbog bolesti od jula 2017. nalazi na privremenoj slobodi u Beogradu. Ni jedan, ni drugi nisu prisustvovali iznošenju završnih reči na suđenju minula tri dana u Hagu.
