Zašto cena nafte ( i ostalih energenata) u SAD padaju, a u Evropi rastu. Da li Vašington ima bolju strategiju očuvanja energetske stabilnosti? Koliko je rat u Ukrajini „razvalio“ energetski sistem Evrope i da li će energetika presudno uticati na kraj rata?
Cene nafte na američkom tržištu su pale za 30 odsto. Barel je sada ispod 90 dolara, bez obzira što su brojni analitičari predviđali da će cena barela dostići čak 200 dolara. Cene energenata u Americi uslovljava nekoliko globalnih procesa, pre svega zbog usporavanja kineske ekonomije i snižavanja kamatnih stopa u Kini…što je smanjilo potražnju za energentima. S druge strane ne zavisi od ruskog gasa i nafte. To su uzroci pada cena energenata u SAD, što je upola jeftinije nego u zemljama Evropske unije.
SAD računa da bi cena nafte mogla još da padne ako Iran potpiše novi nuklearni sporazum, što se čini verovatnim. Milion barela iranske nafte bi rasteretile tržešte, smatraju stručnjaci. Kada padaju cene nafte, raste standard, pa je cilj planera u SAD da izbegnu iskustva iz 1970. i 2008 godine kada su cene nafte paralisale biznis i podstakle rast inflacije. Sasvim je drugačija perspektiva u Evropi.
Evropa beleži skok cena energenata. U nekim zemljama su u poslednja dva meseca čak udvostručene. Sredinom avgusta cene energije u Evropu obaraju novi rekord. Upozorava se da će energetska neizvesnost dovesti do recesije na starom kontinentu.
Najteža je situacija u Nemačkoj gde su cene energije za sledeću godinu „skočile“ na 477,5 evra za megavat čas, što je šest puta više nego prošle godine, a duplo više nego pre dva meseca. Strahuje se da će snabdevanje gasom biti toliko problematično da tokom zime neće biti dovoljno električne energije. Prošle nedelje cene struje su dramatično skočile zbog suša i vrućina i korišćenja klima uređaja.
Po zakonu spojenih sudova cene energenata su uticale na skok potrošačkih cena i standard građana, a ugrožena su i mnoga preduzeća. U Nemačkoj su vlasti odlučile da deo energetskog troška prebace na domaćinstva, pa će od oktobra značajno poskupeti struja za domaćinstva. Četvoročlana porodica će plaćati 290 evra više ne go do sada mesečno za struju. Deo siromašnijih će imati subvencije. Nemačke energetske kompanije traže poskupljenje kako bi izbegle bankrot. Ali, nije cena najveći problem, već mogućnost snabdevanja što može da dovede do sistemskih kolapsa u Evropi. Rat u Ukrajini je pokazao da Moskva vešto koristi energetiku za pritisak na Evropu. Cilj je, očigledno, da Evropa ( uplašena da će se tokom zime smrzavati) smanji podršku Ukrajini i da insistira na pregovorima o okončanju rata.
