Razgovori visokog predstavnika Evropske unije sa predsednikom Srbije i kosovskim premijerom o deeskalaciji najnovijih tenzija završili su se bezuspešno, saopšteno je iz Evropske unije.
Evropska unija oglasila se sinoć sa saopštenjem o aktivnostima svog visokog predstavnika tokom Minhenske konferencije koja je održana pre desetak dana.
Borelj je na ovom svetskom forumu predstavio četiri glavna zadatka EU – podrška Ukrajini, stavljanje tačke na humanitarnu krizu u Gazi, poboljšanje odnosa EU sa „globalnim jugom“ i jačanje odbrane i bezbednosti EU.
„Imao sam i veliki broj bilateralnih susreta sa našim partnerima iz celog sveta“, poručio je Borelj.
Među tim bilateralnim susretima na kratko se u saopštenju dotakao i onih sa kosovskim premijerom i srpskim predsednikom.
Borelj se sa Kurtijem sastao 16. februara na marginama Minhenske konferencije, a sa srpskim predsednikom dan kasnije.
„Održiva stabilnost i mir u regionu se mogu postići samo kroz normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Put ka tome vodi kroz dijalog pod posredstvom EU“, poručio je odmah nakon sastanaka u kratkoj poruci na društvenim mrežama, bez ocene uspešnosti razgovora.
Ocena je stigla tek sinoć.
„Sa predsednikom Srbije Vučićem i kosovskim premijerom Kurtijem razgovarao sam na odvojenim sastancima o tome kako da se deeskaliraju tenzije između dve zemlje, ali nažalost bezuspešno“, naveo je Borelj.
Govoreći o sastanku sa Boreljom, predsednik Srbije je još 17. februara iz Minhena poručio da su posebno razgovarali o novonastaloj situaciji nakon uvođenja uredbe CBK kojom se dinar izbacuje iz platnog prometa na Kosovu, te o predstojećem sastanku u Briselu s ciljem pronalaska rešenja.
„Čini mi se da Evropska Unija nema ili ne želi da primeni mehanizme prema Prištini koja sprovodi ne samo jednostrane mere, već na svaki način pokušava da etnički očisti Kosovo od Srba i to je ono što sam mogao da vidim kroz odgovore“, kazao je Vučić.
Nakon svoje bilaterale oglasio se i Kurti, navodeći da je sa Boreljom razgovao o procesu dijaloga, primeni dogovorenih sporazuma i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
I dok međunarodna zajednica kritikuje Prištinu i traži odlaganje primene Uredbe kojom se ukida dinar kao sredstvo plaćanja na Kosovu, Kurti je u Minhenu od Borelja tada zatražio ukidanje, kako je kazao, „nepravednih restriktivnih mera“ koje je Prištini uvela EU.
Imao je još jedan zahtev, da Beograd pristane da potpiše prošle godine dogovorene sporazume u Briselu i Ohridu.
