Juče u briselu nije bilo susreta predsednika Srbije i kosovskog premijera. Aljbin Kurti ima tri uslova: Pored de jure priznanja Kosova od strane Srbije, zahteva povlačenje pisma nekadašnje premijerke Ane Brnabić o rezervi Srbije upravo prema priznanju Kosova, „bilo de fakto ili de jure“, te da Srbija izruči Milana Radoičića i njegovu „paramilitarnu terorističku grupu“ kosovskim sudskim organima. Aleksandar Vučić je dao indiciju da je spreman da istraži opcije u vezi sa pismom Brnabić i da formalizuje Evropski sporazum, kako bi odblokirao primenu sporazuma. Konačno, EU je pred današnji sastanak predstavila nov predlog plana primene samog sporazuma, ali nisu mogli da konkretizuju akcije danas upravo zbog Kurtijevog uslovljavanja. Ove informacije saopštio je Džozep Borelj posle jučerašnjih razgovora u Briselu.
„Na žalost, nije bilo napretka u primeni sporazuma danas. Premijer Kurti je predstavio tri dodatna uslova za svoje dalje angažovanje u širem procesu normalizacije“, kazao je šef evropske diplomatije Džozep Borelj nakon svojih odvojenih sastanaka sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem u Briselu danas.
Situacija je bila očekivana – teška kakva je uvek i bila, kazao je Borelj u obraćanju medijima.
Kaže da su i Vučić i Kurti dali svoje predloge kako vide situaciju napred ali zajednički sastanak je izostao: „Kosovo nije bilo spremno za to“.
„Kosovo nije bilo voljno da uradi trilateralni sastanak. Srbija je bila, ali je za tango potrebno dvoje i potrebno je dvoje da sednu za sto kako bi nastavili dijalog. To danas nije bilo moguće“, kazao je šef evropske diplomatije sumirajući današnje utiske.
Iako je EU prethodno najavila zajednički sastanak predsednika Srbije i kosovskog premijera, nakon što se Borelj sa posrednikom Miroslavom Lajčakom, odvojeno sastao sa njima, do toga nije došlo.
„Neće čovek da me vidi, pitajte ga“, kazao je novinarima prethodno „mrtav ozbiljan“ predsednik Srbije.
Priznao je, doduše, da se sve ipak vrti oko „de jure priznanja“ uz neke nove uslove, koje je u svom obraćanju medijima citirao šef evropske diplomatije.
Kazao je Borelj da Srbija nije bila spremna da „u potpunosti ispuni“ uslove Kosova, citirajući ustavne ograničenosti.
Takođe je otkrio da je EU pre sastanka predstavila nov predlog plana primene sporazuma, što nije bilo poznato medijima i javnosti uoči ove runde razgovora.
„No uslovljavanje primene sporazuma nije dozvolilo to da se dijalog usmeri na to kako da strane konkretizuju svoje postupke“, dodaje Borelj.
Strane jesu ostale udaljenje u tome kako da se primeni sporazum i kako da se nastavi proces, ponovio je u više navrata, ali i potvrđuje da se već koliko sledeće nedelje održava sastanak glavnih pregovarača upravo o primeni sporazuma i drugih pitanja u dijalogu.
„Na stranama je da pokažu konstruktivnost da se krene napred i da je to u njihovom interesu“, istakao je ponavljajući da ne može EU da normalizuje odnose Beograda i Prištine, već da je njena uloga da pomaže stranama.
Nije imalo rezultata danas, ali je šef evropske diplomatije na samom početku napravio pregled dijaloga za poslednje četiri godine, listajući ono što vidi i kao neuspeh, ali i kao uspeh koji se često previđa.
Dijalog je u zastoju već dve godine. Zbog toga je jedna od njegovih prvih akcija bila da dijalog vrati u Brisel. I to je podseća bio razlog da postavi Miroslava Lajčaka kao posrednika koji će dijalog da prati 24 dana u nedelji.
Smatra da su naporno radili i da su uspeli da proces vrate na kolosek, te da je EU čvrsto kontrolisala proces već od 2020.
No radili su u vrlo složenom geopolitičkom kontekstu, suočavajući se sa više kriza, tenzija i eskalacija, pre svega oko tablica i slobode kretanja.
No uprkos, ovim teškoćama, bilo je uspeha, ocenio je dalje Borelj, pre nego je izlistao uspehe, uz naglasak da se baš oni često prenebregavaju iako dijalog donosi korist samim građanima.
Energetska mapa puta i dogovor, kojim je „završena praksa neplaćanja struje duže od dve decenije na Severu Kosova“ – „To je rešeno“; ukidanje dokumenta za ulazak na Kosovo i u Srbiju, uz korišćenje samo ličnih karata, odnosno „rešenje pitanja tablica, uz obostrano priznanje tablica Kosova i Srbije“: „Ljudi sada mogu slobodno da putuju Kosovo i Srbijom“, kaže Borelj.
No, najvažniji uspeh je za njega:
„Da postignemo glavni sporazum o putu za normalizaciju i aneks implementacije Ohridskog sporazuma“.
„Potrebno je da priznamo da on stvarno vodi napred, jer po prvi put se obezbeđuje jasni okvir za budućnost Brisela. Sada znamo šta smo se složili da uradimo“, navodi Borelj.
Borelj se požalio na neprimenjivanje dogovora, te da je odgovornost na obema stranama za ono što su, kaže, „obećale“, a nisu uradile.
Neispunjavanje je ogromna izgubljena mogućnost za obe strane, smatra.
Tvrdi da iako su „uspeli da se pozabave najosetljivijim pitanjima“ u dijalogu, uključujući „pitanja manjinskih zajednica kroz uspostavljanje ZSO“ – nje nema.
Ponovio je da je aktuelni nacrt statuta ove zajednice „istinski evropski moderan način da se ovo osetljivo pitanje rešava“, i kojim se „istražuju različita rešenja za ove vrste situacija“.
I kada se osrvne na uspehe, misli da je mnogo urađeno, ali da je ključ u odnosima samog Beograda i Prištine.
U pitanju je praktično oproštajno obraćanje Džozepa Borelja pred očekivanu letnju pauzu, ali i završetak njegovog mandata.