Bilo je samo pitanje vremena kada će predstavnici opozicije shvatiti da je dijalog sa vlastima, čije su tri runde organizovane na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, zamajavanje i gubljenje vremena. Rastuća opoziciona koalicija Savez za Srbiju saopštila je da više neće učestvovati u besmislenim razgovorima koji ne daju nikave rezultate. “Dalje produbljivanje političke krize isključivo je odgovornost Aleksandra Vučića”, saopštio je ovaj savez. Sledeća sesija opozicije i vlasti bi trebalo da na dnevnom redu ima temu : izborni uslovi. I sada je neizvesno hoće li takav sastanak uopšte i biti održan.
Bojkot je ključna reč kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji koji bi trebalo da budu održani na proleće. Kampanja već uveliko traje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako je , kako sam kaže, njegova politika o Kosovu doživela krah, po običaju je potpuno posvećen predstojećim izborima. On je u kampanju krenuo čim je završeno brojanje glasova na prethodnim izborima. Svakodnevno je na naslovnim stranama novina, a obezbedio je sebi najveći deo minutaže gotovo svih televizijskih informativnih emisija. Svoju stranku je formatirao kao preduzeće. Opštinama upravljaju poverenici njegove stranke, bez obzira što su u vođstvu organa lokalnih samouprava takođe predstavnici njegove stranke. Organizovao je hiljade botova koji “krstare” društvenim mrežama i napadaju sve njegove političke protivnike. Bez obzira što promoviše jezik uvreda i primitivizma, ta medijska mašina na društvenim mrežama “završava posao” – uspeva a blati one koji se usude da izreknu mrvu kritike na račun vlasti i da zastraši sve druge – da im slučajno ne bi na pamet palo da kritikuju vlast.
Sličnu ulogu imaju i vodeći tabloidi koji najviše prostora posvećuju degradaciji Vučićevih protivnika.
Medijska mašina je, dakle , spremna za izbore. Potpuno je spreman i državni aparat. Kako bi se izbegle pukotine u bezbednosnim sistemima vlast je obećala izgradnju nekoliko hiljada stanova za policiju i vojsku.
S druge strane, pokrenuta je ozbiljna kampanja kako bi se sprečio bilo kakav pokušaj objedinjavanja opozicije. Tabloidi, ali i takozvana ozbiljna štampa, svakodnevno serviraju priče o sukobima u opoziciji, o tome da, dok narod protestuje, lideri opozicije letuju na ekskluzivnim destinacijama. U Srbiji se stvara slika da dok “žuti ološ”, kako tabloidi nazivaju opoziciju, krade i uživa, Vučić danonoćno radi , otvara auto-puteve, fabrike i nova radna mesta, povećava plate… i u svetu se “bori” za Kosovo…
Aktuelni režim u Srbiji će sve učiniti da se opozicija ne ujedini. Najpre, Srpsku radikalnu stranku će pokušati da prikaže kao opoziciju, bez obzira što njen lider Vojislav Šešelj I u Parčamentu , ali i u javnosti, predstavlja glavni oslonac “naprednjacima”. Pored toga, Vučić mudro koristi iznemogle “liberale” i vojvođanske “ligaše” Nenada Čanka, koji imaju ulogu opozicije. Iako je svima jasno da svi oni mogu preći cenzus samo uz Vučićevu pomoć.
Šta u ovakvim uslovima opozicija može da uradi?
Ne može da internacionalizuje problem zbog toga što Zapad vidi Vučića kao lidera koji jedini može da “proda” Srbiji gubitak Kosova – kao pobedu. Istok na srpski režim gleda kao na mogućnost da obezbedi sebi uporište na Balkanu. Kremlj veruje da ovakav režim drži Srbiju daleko od NATO-a, a Peking na Beograd gleda kao na usputnu stanicu svog ekonomskog pohoda ka Evropi. Dakle, Svetski centri moći, iako sasvim dobro sagledavaju stanje ugrožene demokratije i rastuće korupcije u Srbiji, neće ući u rizik podrške opoziciji jer bi to značilo da Vučića “teraju” na “drugu stranu”.
Opozicija ne može da se izbori za ravnopravniji medijski tretman jer su mediji fundament vladavine Srpske napredne stranke.
Pažnju na sebe nisu skrenuli višemesečnim protestima, već – najavom bojkota izbora. Vučić je kao odgovor na bojkot organizovao dijalog sa opozicijom na Fakultetu političkih nauka, uz posredovanje nevladinih organizacija. Na sastanke sa liderima opozicije poslao je “ treću “ ligu svojih predstavnika, formatiranih u tabloidnom maniru, čiji je zadatak da banalizuju te razgovore.
Dijalog sa opozicijom je prva runda koju je, bez sumnje, Vučić dobio. Sigurno ima još iznenađenja za svoje političke protivnike. Udžbenici nauke o politici, posebno poglavlja o višestranačkoj borbi su puni primera kako je vlast dobijala izbore kupujući, ucenjujući i zastrašujući opoziciju ili lidere iz suparničkih stranaka. Ko je od opozicionih lidera u tom “loncu”, videće se po njihovom odnosu prema bojkotu izbora. Druga runda je počela. Opozicioni stranački prvaci će se međusobno sukobljavati oko bojkota, dok će Vučić nesmetano voditi svoju predizbornu kampanju. A vreme prolazi.
