Danas stupa na snagu akt koji treba da obuzda dominantnu ulogu velikih internet platformi. Iz EU je saopšteno da će početi da se primenjuje od početka maja sledeće godine. Savet Evrope i Evropski parlament su postigli dogovor o digitalnim tržištima i formulisali dve uredbe kojima se nameću stroža pravila i veća odgovornost digitalnimplatformama. Novina su nadzornici pristupa koji treba da analiziraju platforme i da obaveste Komisiju u roku od dva meseca, do jula 2023.
Reč je uglavnom o američkim tehnološkim divovima poput Applea, Amazona, Googlea, Facebooka i Microsofta, koji su zbog svoga položaja na tržištu praktično neizbežni.
Definisani su kriterijumi koje internet platforme treba da dobiju status nadzornika pristupa.
Reč je o digitalnim platformama koje osiguravaju bitnu vezu između poslovnih korisnika i potrošača, a taj im položaj može omogućiti da preuzmu ulogu neke vrste zakonodavca, to jest da sami određuju pravila, zbog čega nastaju i uska grla u digitalnom poslovanju.
Aktom o digitalnim tržištima utvrđuje se niz obaveza koje će oni morati da poštuju i ponašanje koje će im biti zabranjeno.
Nadzornici pristupa u digitalnim svetu predstavljaju ono što su u stvarnom svetu putevi, mostovi, aerodromi.
Status nadzornika pristupa dobiće preduzeća koja upravljaju jednom ili više tzv.„osnovnih usluga platforme” navedenih u Aktu o digitalnim tržištima.
Reč je o sledećim uslugama: uslugama internetskog posredovanja, npr. trgovine aplikacijama, internetske pretraživači, uslugama društvenih mreža, određenim uslugama slanja poruka, uslugama platformi za razmenu videozapisa, virtualnim pomoćnicima, internetskim preglednicima, uslugama u oblaku, operativnim sistemima, internetskim platformama za trgovanje i uslugama oglašavanja.
Preduzeće će dobiti status nadzornika pristupa ako ima znatan utiucaj na unutrašnje tržište, što znači ako ostvaruje godišnji prihod veći od 7.5 milijardi evra u poslednje tri finansijske godine ili ako je njegova prosečna tržišna kapitalizacija ili fer tržišna vrednost iznosila najmanje 75 milijardi evra u poslednjoj finansijskoj godini i ako pruža istu osnovnu uslugu platforme u najmanje tri države članice.
Dobiće status nadzornika pristupa ako pruža osnovnu uslugu platforme koja je važna tačka pristupa putem koje poslovni korisnici dolaze do krajnjih korisnika, odnosno ako pruža osnovnu uslugu platforme koja u poslednjoj financijskoj godini ima najmanje 45 miliona mesečno aktivnih krajnjih korisnika koji imaju poslovni prostor ili se nalaze u Uniji i najmanje 10.000 godišnje aktivnih poslovnih korisnika koji su registrovani u Uniji.
Prema Aktu o digitalnim tržištima nadzornici pristupa neće, između ostaloga, smeti povoljnije rangirati svoje u odnosu na slične proizvode koje na njihovim platformama nude treće strane, sprečavati korisnike da izbrišu predinstalirani softver ili aplikaciju, kao ni pratiti krajnje korisnike izvan osnovne usluge platforme u svrhu ciljanog oglašavanja ako nemaju pristanak.
Komisija će moći da izriče penale i novčane kazne u iznosu od najviše 10 posto globalnog prihoda preduzeća, a do 20 posto u slučaju ponovljenog kršenja pravila. U slučaju sistemskog kršenja pravila Komisija će moći odrediti mere obvezne promene ponašanja ili strukturnog prilagođavanja, uključujući zabranu.
