Turska se ponudila da bude posrednik u pregovorima Rusije i Ukrajine, a Redžep Tajip Erdogan je rekao da čeka na odgovor Moskve. Rusija je, u međuvremenu, dobila pisani odgovor NATO-a i Vašingtona na tražene bezbednosne garancije. Entoni Blinken poručuje da SAD preferiraju diplomatsko rešenje, ali da će u svakom slučaju biti spremne na naredni potez Moskve.
Redžep Tajip Erdogan je u intervjuu za NTV rekao da je pozvao ruskog kolegu Vladimira Putina u Tursku, s predlogom da ugosti obe strane kako bi se pronašao diplomatski put za mir.
Očekujem odgovor Moskve, dodao je turski predsednik.
Naveo je i da je potreban dijalog povodom ruske zabrinutosti za bezbednost, ali i da je potrebno objasniti Moksvi da neki od njenih zahteva nisu ostvarivi.
“Nadam se da Rusija neće izvesti oružani napad ili okupirati Ukrajinu. Takav korak ne bi bio mudar ni za Rusiju, ni za region. Postoji potreba za dijalogom u kom će se saslušati Rusija i ukloniti razlozi za njenu razumljivu zabrinutost”, rekao je predsednik Erdogan dodajući da bi Turska morala da postupi kao članica NATO-a u slučaju napada.
Ankara ima dobre odnose kako sa Mokvom, tako i sa Kijevom, ali se protivi ruskoj politici u Siriji i Libiji, kao i aneksiji Krima. I dok tesno sarađuje s Rusijom na polju energetike, Ankara je Ukrajini prodala sofisticirane dronove.
“Ponavljam sa smo spremni da uradimo šta je neophodno i preneo sam te poruke i predsedniku Putinu i predsedniku Zelenskom”, rekao je Erdogan dodajući da su obe stane uveene u iskrenost i dobre namere Turske.
Ankara se još u novembru ponudila da bude posrednik, a prethodne nedelje su diplomatski izvori rekli da su i Ukrajina i Rusija otvorene za takvu ulogu Turske u rešavanju krize.
Erdogan je najavio da će početkom februara posetiti Zelenskog u Ukrajini, kao i da će se uskoro videti ili čuti s Putinom.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je, u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, poručio da sve strane uključene u pitanja oko Ukrajine treba da ostanu mirne i da se uzdrže od akcija koje podstiču tenzije i krizu.
“Bezbednost jedne zemlje ne može biti na štetu bezbednosti drugih zemalja, a regionalna bezbednost ne može biti garantovana jačanjem ili čak širenjem vojnih blokova”, rekao je Vang Blinkenu.
Istovremeno, Blinken je u prvi plan istakao globalnu bezbednost i ekonomske rizike koji bi mogli da proisteknu iz navodne dalje ruske agresije.
