Pre oko 5300 godina na istoku Kine pojavila se civilizacija koja je sagradila neverojatan grad kakvog do tada nije bilo u celoj Aziji.
Arheološki nalazi grada Liangžu, koji je sagradila istoimena kultura, pokazuju brojne znakove društvenog, kulturnog i tehnološkog napretka za to razdoblje, posebno u poljoprivredi i navodnjavanju.
Koristili su za to vreme sofisticiran sistem kanala i brana pa su neki taj grad prozvali neolitičkom “Venecijom Istoka”.
Ipak toj civilizaciji je uskoro došao kraj. Nakon hiljadugodišnjih inovacija, kultura Liangžu je nestala, a grad je pre 4300 godina naglo napušten, javljaju mediji.
Do sada se nije znalo što je tačno dovelo do pada ove civilizacije, mada su stručnjaci pretpostavljali da je uzrok neka prirodna katastrofa.
“Na očuvanim ruševinama pronađen je tanak sloj gline, što ukazuje na to da je propast ove napredne civilizacije povezana s poplavom reke Jangce ili poplavom Istočnog kineskog mora. Međutim, iz samog sloja blata nismo mogli izvesti jasan zaključak”, kazao je geolog Kristof Spotl sa Univerziteta Innsbruk u Austriji.
Izgleda da sada ipak imamo jasniju sliku katastrofe koja je pogodila ovu drevnu kulturu.
Spotl i njegovi kolege istražili su mineralne formacije, poput stalagmita, iz dve podvodne pećine u regiji, iz kojih se mogu dobiti informacije o klimatskim uslovima prije više hiljada godina.
Njihova je analiza pokazala da se pad civilizacije Liangžu poklopio s razdobljem ekstremno velikih padavina koje je verojatno trajalo desetinama godina.
“Ogromne monsunske kiše verojatno su izazvale jake poplave reke Jangce i njenih rukavaca, a sofisticirane brane i kanali tog vremena nisu mogli zadržati vodenu masu. Zbog toga su verojatno ljudi bili primorani napustiti ovaj drevni grad”, rekao je Spotl.
Naime, kultura Liangžu nastala je u razdoblju suvih i relativno stabilnih vremenskih uslova.
“Arheološke studije pokazuju prisutnost velikih hidrauličnih kompleksa, poput velikih brana u blizini grada Liangžua, koje su izgrađene pre 5300 do 4700 godina”, navode naučnici u istraživanju.
“To pokazuje da je kultura Liangžu upravljala vodenim resursima koristeći hidrauličku infrastrukturu za ublažavanje poplava i/ili navodnjavanje kako bi preživela u suvoj klimi”, dodali su.
Međutim, s vremenom je klima postala još suvlja pa je verojatno pre nekih 4400 godina došlo do “megasuše”, nakon čega je obustavljena izgradnja brana. No onda je, nekih stotinu godina kasnije, došlo razdoblje intenzivnih kiša te postojeće brane nisu bile dovoljne da zaštite grad od poplava.
