„Europa nostra“ je prolasila manastir Visoki Dečani za jedno od 7 najugroženijih mesta kulturnog nasleđa u Evropi. Predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti su uputili pismo ovoj organizaciji navodeći da ovaj manastir ne ispunjava kriterijume da se nađe među „sedam najugroženijih“.
„Europa nostra“ je odgovorila tvrdnjom da je njen cilj da „posluži kao most za pozivinu promenu a ne da se ovo pitanje koristi za dalje političke promene“.
„Kosovski lideri kažu da Srpska pravoslavna crkva ne priznaje kosovsku državu. Mi nismo država ni politički entitet da bismo uradili tako nešto. Kao Srpska pravoslavna crkva, mi poštujemo zakone, sudove, živeći ovde kao građani. Obaveze Kosova prema nama proizilaze iz Ustava i zakona“ – odgovorio je u javnoj reakciji iguman Visokih Dečana nakon što je obelodanjeno pismo Osmani i Kurti u kojem se protive odluci da Europa Nostra uvrste srpski manastir na listu 7 najugroženijih mesta kulturnog nasleđa u Evropi.
Arhimandrit Sava (Janjić) navodi da se radi o veoma paradoksalnoj situaciji u kojoj je Crkva ta koja treba Kosovo podseća na to da poštuje sopstvene zakone i ustave.
„Ustavni sud Kosova je 2016. godine doneo odluku priznajući zemlju manastiru Dečani. To je odluka Kosova, a ne naša, i ona nije još uvek primenjena“, naveo je iguman u podsećanju na to što se već pet godina ne sprovodi odluka Ustavnog suda Kosova o povraćaju 24 ha manastirske zemlje.Na navode o brizi za kulturno i religijsko nasleđe Srba na Kosovu u pismu kosovskih zvaničnika Evropa Nostri, arhimandrit je naglasio:
„Željenu stvarnost o navodnoj međureligijskoj harmoniji na Kosovu koju zvaničnici kosovskih Albanaca pokušavaju da rašire, demantuje tako mnogo činjenica na terenu. Krađe, vandalizam, negiranje identiteta, neprimenjivanje kosovskih zakona i sudskih odluka kazuju sasvim drugačiju priču“.
Takvo ponašanje, kako dalje tvrdi iguman, čini još hitnijim da se o dodatnom nivou zaštite Srpske pravoslavne crkve na Kosovu razgovara u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
„Ono što je ostalo od odredbi Ahtisarija iz 2008. za Crkvu, jedva da se više poštuje“, naveo je otac Sava.
Manastir Visoki Dečan proglašen je u petak za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu. Međutim, sa ovim se ne slažu nova kosovska predsednica i kosovski premijer, Aljbin Kurti.
Oni su se uticajnoj organizaciji za zaštitu kulturne baštine Europa Nostra koja je i uvrstila Dečane na svoju listu, obratili još 18. marta, pre konačne odluke, sa kako su naveli u pismu na pet strana, argumentima koji dokazuju zašto Visoki Dečani ne ispunjavaju kriterijume da budu deo programa „Sedam najugroženijih“.
Manastir Dečani je u dobrom stanju, uživa sve ustavne i pravne garancije, kao i kompletnu bezbednost bez ikakve pretnje. To je jedan od manastira na koji je kosovska država i društvo ponosno, kao što je to bio slučaj kroz istoriju. Nastavićemo takođe da ga štitimo sa mnogo ljubavi i posvećenosti“, poručili su Kurti i Osmani.
Štaviše, razlog za „naročito zadovoljstvo“ ovog dvojca je to što „nijedan ozbiljan incident nije prijavljen u pravoslavnim crkvama, makar u poslednjoj deceniji“.
Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu optužili su da je prihvatila sva prava iz Ahtisarijevog paketa, ali ne i odgovornosti.
Kao „poseban razlog za brigu“, Kurti i Osmani vide u „zakomufliranoj političkoj svrsi“ same nominacije – da ona posluži kao osnova za uspostavljanje veze između potrebe za zašititu Visokih Dečana i političkih razgovora između Kosova i Srbije.
Europa Nostra im je odgovorila ove nedelje, obavestivši ih da će konačna odluka uslediti 8. aprila, što je i učinjeno – Visoki Dečani su uvršeni i na evropsku listu 7 najugroženijih spomenika kulture za 2021. godinu.
