Srbija ima sedam miliona stanovnika, a čak 6,7 miliona imena na biračkom spisku. Pravo glasa imaju i oni koji žive u inostranstvu i ne glasaju, a imaju prebivalište u Srbiji. Takvih je oko 1,7 miliona. Birački spisak je aktuelna tema pred svake izbore. Tako je i sada, pogotovo jer su poslednji podaci Zavoda za statistiku pokazali da u našoj zemlji po prvi put u novijoj istoriji živi manje od sedam miliona stanovnika.
Činjenica da je birački spisak na poslednjim predsedničkim izborima brojao 6,7 miliona ljudi pokrenuo je ponovo pitanje koliko realno ljudi ima pravo glasa u Srbiji, odnosno kolika je tačna izlaznost?
Od 2000. godine na parlamentarnim izborima izlaznost nije bila manja od 53 odsto I nijednom nije glasalo manje od 3,5 miliona birača. Pošto u Srbiji živi pet miliona birača, onda je jasno da više od 60 odsto birača redovno ispunjava svoju građansku obavezu na parlamentarnim izborima. Izlaznost na izborima pokazatelj je trenda da građani u velikom broju napuštaju Srbiju. Tako su istraživanja pokazala da od 6,7 miliona ljudi upisanih u birački spisak za poslednje predsedničke izbore, oko 1,7 miliona živi u inostranstvu.
Oni legalno imaju pravo glasa, s tim što glasaju u zanemarljivom broju. Problem je što ogromna većina njih ne može da glasa u mestu u kom živi, pa moraju da prelaze po nekoliko stotina kilometara da bi to učinili u najbližem konzulatu. Zato su oni najčešće funkcionalni apstinenti jer im je trošak glasanja znatno veći od eventualnog dobitka.
S druge strane, kada je reč o istraživanju predizbornog rejtinga stranaka, u obzir se uzimaju samo birači koji su u Srbiji.
Činjenica da skoro trećina ljudi sa biračkog spiska živi u inostranstvu, a da glasa tek nekoliko hiljada njih ukazuje da bi elektronsko glasanje ili glasanje u pošti pospešilo izlaznost.
