Izvoz informaciono-komunikacionih usluga (IKT) iz Srbije u prvih osam meseci 2019. godine dostigao je 913 miliona evra, što je dva puta više nego pre tri godine, a 26,4 odsto više nego u 2018.
Izveštaj Narodne banke Srbije o platnom bilansu govori da je izvoz softverskih usluga mnogo veći nego izvoz tradicionalnih privrednih grana, piše Blic. Razmena ITK je 26,4 odsto viša u poređenju sa prošlom godinom, a ovo je trinaesta godina uzastopnog rasta domaćeg IT sektora.
Koliko je značajan izvoz softvera i drugih IKT usluga, govori i poređenje sa drugim privrednim granama. Tako je, recimo, poređenja radi, ukupan izvoz voća u celoj 2018. bio oko 620 miliona dolara, dok je samo izvoz malina, poznatih kao naše crveno zlato 225,8 miliona dolara. Kako kažu stručnjaci, ostaje da se vidi da li će izvoz softvera do kraja ove godine preći milijardu evra kao što je bio slučaj u 2018. godini sa 1.135 milijardi evra. Prošlogodišnji izvoz softvera bio je pet puta vredniji nego, recimo, malina, a prema dosadašnjim tendencijama, u 2019. izvoz IKT usluga biće i veći nego prošle godine.
– Globalna tražnja raste, pa tako i izvoz IT usluga. Mi smo sa 1,1 milijarde izvoza prošle godine došli do udela od skoro pola procenta vrednosti svetskog tržišta IT usluga. Prostor za dalji rast i te kako postoji, imamo preduzetne ljude koji vode IT kompanije, ali nemamo dovoljno zaposlenih da bismo uzeli još veći deo tog kolača, to je problem – kaže Milan Šolaja, direktor “Vojvođanskog IKT klastera”.
Sabirajući broj zaposlenih, to je i dalje mala ekonomija sa 35.000 ljudi koji rade u kompanijama u IT industriji uz još oko 10.000 paušalaca. No, i zaposlenost u ovoj oblasti raste sa po 10 odsto godišnje, pre svega zahvaljujući tome što su kompanije IT industrije izvozno orijentisane.
Većina našeg softverskog izvoza počiva na autsorsingu, poslovnom modelu prodaje usluga razvoja za stranog klijenta. Razvoj sopstvenih rešenja je manje zastupljen jer zahteva mnogo ulaganja, inovativnosti i okruženje koje podržava preduzetništvo.
Kako kaže Šolaja, oba ova poslovna modela su nam potrebna i ne bi davao prednost jednom nasuprot drugog. Autsorsing donosi zanimljive kontakte i dobre poslove, ali naše kompanije moraju da se specijalizuju u ovom domenu poslovanja, jer autsorseri opšte prakse više ne preživljavaju na globalnom tržištu.
– Rast od 25 do 30 odsto godišnje je značajan podatak, ali kada se poredimo sa regionom, naš IT ima najslabije performanse i nalazimo se dve do tri godine iza konkurenciju u regionu. Razvoj domaćeg IT tržišta stagnira na pola milijarde evra i to mora da se promeni. Sada je možda i poslednja šansa da kroz povećana ulaganja u IT unapredimo našu privredu i društvo, te tako uhvatimo priključak sa razvijenim zemljama – zaključuje Šolaja.
Srpski programeri među prvih 15 na svetu za aplikacije
Nije iznenađenje to što su srpski programeri u Izveštaju indeksa globalnih inovacija prošle godine ušli među prvih 15 na svetu kada je reč o kreiranju aplikacija za mobilne telefone. Upravo to su poslovi koji su najčešće izvozno orijentisani i koje brojni naši programeri rade za svetske kompanije kao autsorsing, ali i koje se rade kod nas.
Softver pet puta više zarađuje od maline
