Politički lider Hamasa i drugi čovek ove organizacije Ismail Hanija ubijen je u Teheranu, potvrdili su zvanični iranski izvori. On je ubijen u rezidenciji za ratne veterane u Teheranu, jutros oko 2 sata, u raketnom napadu.
Prema iranskim informacijama, Hanija je prisustvovao ceremoniji polaganja zakletve novog predsednika Irana, Masuda Pezeškijana na kojoj su bili visoki predstavnici iz 86 zemalja, a prisutni izvikivali parole “Smrt Izraelu” i “Smrt Americi”. Hamas je optužio Izrael za ovo ubistvo i najavio osvetu, podsećajući da je Izrael obećao da će ubiti Hanija i ostale vođe Hamasa posle napada 7. oktobra u kojem je ubijeno 1200 Izraelaca, a 250 njih oteto. Hanija je Hamas proglasio mučenikom. Hoće li ovo ubistvo pojačati opasnost od opšteg rata na Bliskom Istoku?
Sinoć je izraelska vojska saopštila da je ubila komandanta šiitske milicije Hezbolah, Fuada Šukra u napadu na jedno predgrađe Bejruta. Šukr je , tvrdi izraelska vojska, šef strateške jedinice Hezbolaha.
Hezbolah, međutim tvrdi da je Šukr bio u napadnutoj zgradi, ali da je preživeo. Svojevremeno su Sjedinjene države nudile pet miliona dolara za njegovu glavu jer je vodio napad na američke marince u Bjerutu.
Izraelski napad na Šukra je osveta za subotnji napad na stadion na Golanskoj visoravni gde je poginulo 12 dece. Šukr je, tvrdi se, desna ruka vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha. Izraelska iskustva u ratu sa hezbolahom nisu dobra. Hezbolah je vojska koja, prema zapadnim izvorima, u ovom trenutku broji više od 170 hiljada dobro obučenih i opremljenih boraca i ako bi “tinjajući sukob” prerastao u otvoreni rat sa Hezbolahom to bi , verovatno zahvatilo čitav region.
Eliminacija drugog čoveka Hamasa Ismaila Hanija i “desne ruke” vođe Hezbolaha svakako će radikalizovati uzavrelu Gazu.
Ismail Hanija je po mnogo čemu bio kontroverzna ličnost. Profesor arapske književnosti, rođen 1963. u izbegličkom kampu Al Šaiti, postao je jedan od najbogatijih ljudi na Bliskom Istoku. Više puta je bio hapšen i godine je proveo u izraelskim zatvorima.
Bio je palestinski premijer od 2006. do 2007. godine. Bio je oženjen , imao je 13 dece. Trojica sinova Ismaila Hanije – Hazem, Amir i Mohamed – ubijeni su 10. aprila kada je u izraelskom napadu pogođen automobil u kojemu su se vozili. Poginula su mu i četiri unučeta. Snimak kada su mu saopštili da su mu sinovi poginuli je postao viralan zbog toga što on tada nije ni trepnuo. Na pitanje-hoće li smrt njegove dece uticati na mirovne progovore, odgovorio je : “Interes palestinskog naroda je iznad svega”. U poslednjih šest godina Hanija je boravio 10 do 15 puta u Teheranu i da se očigledno tamo osećao sigurnim. Uglavnom se kretao između Turske i Dohe, glavnog grada Katara gde je bio u nekoj vrsti dobrovoljnog političkog azila. Često je učestvovao u akcijama posredovanja za prekid vatre i u pregovorima sa Hamasovim glavnim saveznikom Iranom.
Ipak, često je optuživan da je zahvaljujući položaju u palestinskoj upravi stekao ogromno bogatstvo, kada su on i drugi ministri kontrolisali krijumčarenje robe iz Egipta i naplaćivali porez od 20 odsto. Roba je ulazila u Gazu kroz tunele koje je Hamas kontrolisao. Saudijska štampa je pisala da je taj šverc stvorio milionere od 1700 vođa Hamasa.
Ismail Hanija je 2010. godine za četiri miliona dolara kupio zemljište u Gazi, blizu kampa u kojem se rodio, i registrovao ga na svog zeta. Tada je kupio nekoliko stanova i vila u pojasu Gaze. To pogatstvo je primećeno u siromašnoj Gazi. S druge strane, njemu je pripao dobar deo pomoći koja je Hamasu stizala iz Katara. Katar je dao više od 1,5 milijardi dolara Hamasu što je isplaćeno kroz stipendije funkcionerima Hamasa. Sin Ismaila Hanije, Maaz, poznat kao Abu Al-Ikarat, ili “Otac nekretnina” ima turski pasoš i ulaže u nekretnine u Turskoj. Mediji na Bliskom Istoku često pišu o razvratnom životu sinova Ismaila Hanije, tvrdeći da piju alkohol i zabavljaju se sa ženama “koje nisu njihove”. Oni poseduju generatore i prodaju električnu energiju. Mediji kontinuirano pišu o visokoj korupciju u Hamasu. Ipak, diplomate uključene u akcije na uspostavljanju mira u Gazi su spremne da tvrde da je Ismail Hanija spadao u umerene političare u poređenju sa tvrdokornom strujom koju podržava Teheran.
Ubistvo Ismaila Hanije može da dovede do radikalizacije sukoba. Analitičarima je sumnjivo zašto se Izrael već nije pohvalio da je ubio Hanija. Mosad ima dugo istoriju atentata na teritoriji Irana. Početkom dvehiljaditih godina počeli su da sprovode operacije dizanja automobila u vazduh, ubistava oružjem sa prigušivačima, ubistava koja su ličila na “nesreće”, sabotažama…Ubijeni su mnogi naučnici koji su radili z avojnu industriju, predstavnici političkog i ekonomskog krema Irana… Septembra 2020. na meti se našao Abu Muhamed Al Masri, visokopozicioniran u Al Kaidi ( otužen z a napade na dve američke ambasade u Africi). U novembru iste godine meta je bio otac iranskog atomskog programa Mohsen Fakrizadeh, izrazito dobro štićen. Ubijen je mitraljezom sa daljinskim upravljanjem, oružjem kojim Izraelci često, kako kažu, “šalju poruke Homeinijevim naslednicima”. Mosad je , svakako , izgradio jaku mrežu špijuna u Iranu ( koje regrutuje među protivnicima mula) koji detektuju “mete”, prate ih i pružaju najvažnije informacije z aatentat. Poznavaoci prilika u Iranu tvrde da ima mnogo “dobrovoljaca” spremnih da pomognu Izraelu, bilo za novac, bilo zbog mržnje prema režimu. Za Izrael su ova ubistva pre svega značajna zbog demonstriranja sopstvene snage i uticaja na javno mnenje u zemlji i svetu. Za obaveštajne službe, to je stvar prestiža. Ali to neće da zaustavi ni Hamas, ni Hezbolah, niti gomilu drugih muslimanskih milicija. To samo može da uvuče u rat i ostale, za sada rezervisane, “igrače.
Logika terora je da izazove reakciju. Za mnoge je atentat na Kasema Solejmanija, šefa elitnog iranskog korpusa islamske revolucionarne garde, januara 2020. godine, bio siguran znak da će na Bliskom Istoku doći do konačnog obračuna. Danas je sve više onih koji u spremni da tvrde da će ova politička ubistva uvesti Bliski Istok u krvavi rasplet.